Erdoganov košmar - posle zlatnih šolja, izbori

Njegova Partija pravde i razvoja želi mandat da izmeni ustav, sada suočava sa najvećim izbornim izazovom posle 13 godina na vlasti.

Izbori za novi saziv 550-članog parlamenta, na kojima pravo glasa ima 56 miliona Turaka, održavaju se u kritičnom trenutku u modernoj istoriji ove zemlje, s obzirom na neizvesnost koja lebdi iznad njenog puta ka EU, njene sposobnosti da kontroliše 1.300 kilometara dugu granicu sa Irakom i Sirijom, i budućnosti 1,8 miliona sirijskih izbeglica u Turskoj.

Erdogan, koji je više od 10 godina bio premijer pre nego što je u avgustu 2014. postao predsednik, želi da vladajuća AKP, čiji je on suosnivač, obezbedi sebi dvotrećinsku većinu kako bi izmenila ustav i pretvorila parlamentarni sistem u predsednički, prenosi AFP.

Međutim, nakon što je AKP osvojila tri ubedljive pobede na opštim izborima 2002, 2007. i 2011. godine, sada se javljaju prvi znaci slabljenja podrške koju ova partija uživa, dok ekonomski rast posustaje, a sve su žešće polemike o onome što kritičari vidi kao Erdoganove autoritarne tendencije.

Nekoliko anketa je nagovestilo da bi AKP mogla da osvoji daleko manje od 50 odsto glasova koliko joj je pripalo 2011. godine, te joj sada predviđaju od nešto ispod 40 odsto do 45 odsto glasova, što znači da bi mogla da joj izmakne dvotrećinska većina, pa čak i prag od 276 mesta koliko je potrebno za prostu većinu.

Erdogan i premijer Ahmet Davutoglu obilaze zemlju uzduž i popreko nastojeći da opsežnom kampanjom pred izbore, na kojima učestvuje 31 politička stranka, dopru do 56 miliona turskih glasača, pod sloganom "Dok drugi pričaju, AKP deluje".

Glavna neizvesnost je vezana za pitanje da li prokurdska Narodna demokratska partija (HDP), koja zagovara liberalnu socijalnu politiku, može da pređe težak prag od 10 odsto glasova koliko je potrebno da bi osvojila mesta u 550-članom parlamentu.

U slučaju da uspe da taj prag pređe, HDP bi mogla da osujeti ambicije AKP o osvajaju dvotrećinske većine, odnosno 367 poslaničkih mesta koliko je potrebno za izmenu ustava napisanog posle vojnog puča 1980.

Postoji, čak, mogućnost da AKP ostane i bez većine od tri petine, što je 330 mesta, koliko je potrebno da bi se sazvao referendum o promeni ustava.

A ukoliko glavna opoziciona Republikanska narodna partija (ĆP), trećeplasirana Partija nacionalističkog pokreta (MHP) i HDP dobiju značajan broj glasova, AKP bi čak mogla da izgubi većinu, što bi je primoralo da oformi koaliciju, prvi put otkako je na vlasti zamenila svetovne provojne vlasti 2002. godine.

AKP se nada da će joj poverenje glasača doneti napori u izgradnji nove infrastrukture i obećanja o novim projektima, uključujući gigantski treći novi aerodrom za Istanbul, ultrabrzinsku železničku liniju Istanbul-Ankara i novi tunel iz više nivoa ispod Bosfora.

Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije IFIMES iz Ljubljane ocenjuje da je AKP još uvek favorit i da turski birači još uvek ne žele da žrtvuju Erdogana time što bi izabrali opciju koja nije proverena i koja bi predstavljala svojevrstan prelaz u neizvesnu i nepredvidljivu budućnost.