"Socijalni slučajevi" a daju pare strankama

Babić izjavila je za Radio-televiziju Vojvodine da je to telo Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike uputilo preporuku da preispita dodelu finansijskih sredstava licima koja iz budžeta primaju socijalnu pomoć, a koja su se našla među donatorima političkih stranaka.

Ona ocenila je i da rezultati u borbi protiv korupcije u Srbiji još uvek nisu vidljivi, jer nema pravosnažnih sudskih odluka, kao i da su političke stranke generator korupcije.

Tatjana Babić je u emisiji "Pravi ugao" RTV-a potvrdila da se na spisku donatora političkih stranaka nalazi 23 lica koji istovremeno primaju socijalnu pomoć iz budžeta. Dodala je da su podaci o tim licima dobijeni na osnovu ukrštanja sa bazom podataka Ministarstva rada, te da greška nije moguća.

Međutim, nije isključila mogućnost da se u ovom slučaju radi o prikrivanju izvora finansiranja, navodeći da ipak ne može da iznosi takve tvrdnje, te da je na nadležnom tužilaštvu da takvu opciju ispita.

"Ne može se tvrditi da se u ovom slučaju radi o prikrivanju izvora finansiranja na taj način da su ova lica zloupotrebljena. To bi ipak bilo krivično delo. Ali, to može da bude jedan od scenarija i to treba da utvrdi nadležno tužilaštvo",kazala je Tatjana Babić.

Upitana ko može da kontaktira lica koja se pojavljuju na spisku donatora i sazna da li se eventualno radi o krađi njihovog identiteta, ona je rekla da bi resorno Ministarstvo preko lokalnih centara za socijalni rad trebalo da preispita da li te osobe koje primaju socijalnu pomoć zaista finansiraju stranke.

Babić je navela da je i u ranijim istraživanjima Agencije bilo takvih slučajeva, te da takve pojave nisu specifične za samo jednu stanku.

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije ocenila je i da rezultati u borbi protiv korupcije još uvek nisu vidljivi.

"To ne znači da nisu uloženi veliki napori i da nema nikakvih rezultata, već da oni nisu vidljiv, a biće vidljivi kad budemo imali pravosnažne odluke", istakla je.

Ona je kazala da su političke stranke generator korupcije, ali da je korupcija u širem smislu u velikoj meri i dalje prisutna u zdravstvu i prosveti. Takođe, kako je dodala, u prosveti veliki problem predstavlja i nepotizam.

Babić je ukazala da nije dovoljno to što što postoje Strategija i Akcioni plan za borbu protiv korupcije, već da "ono što piše u tim dokumentima mora da se sprovede u delo".

A to, prema njenim rečima, u velikoj meri nije slučaj, pa se tako i u poslednjem izveštaju Agencije koji je upućen Narodnoj skupštini ukazuje da gotovo polovina aktivnosti predviđenih Akcionim planom , odnosno 49 odsto, "nije ispunjeno, dok više od trećine onog što jeste ispunjeno to nije učinjeno onako kako treba".

"Strategija koja nije dobra mora da se menja, a kod nas su se menjali rokovi, metodi, načini...", navela je ona.

Tatjana Babić kazala je da ima pomaka u pogledu ažurnosti funkcionera u prijavljivanju imovine i poklona, navodeći da u tom pogledu ima mnogo manje prijava nego u ranijem periodu. Dodala je da su u tom pogledu najažurnije institucije Predsednik Republike, Ministarstvo odbrane i Vojnoobaveštajna agencija. Veći deo tih poklona, kako je dodala, ostaje u javnoj svojini.

A komentarišući reakcije na prijave koje je Agencija pokrenula protiv ministara Nikole Selakovića i Bratislava Gašića u kojima je ona optužena da udara na stubove države i da napada samo članove SNS-a, Babić je kazala da su takve reakcije dokaz da Agencija radi posao kako treba. Dodala je da je i iz prethodne vlasti bilo takvih primedbi.

"Agencija se rukovodi samo kriterijumom poštovanja zakona. Ne zanima nas ko je iz koje političke stranke", tvrdi direktorka Agencije.

Ipak, priznaje da postoje određeni problemi koji se reflektuju Agenciju, među kojima i uzdržanost Odbora Agencije, kao drugostepenog organa u pogledi ovih postupaka, te problemi u funkcionisanju radne grupe koja bi trebalo da pripremi novi zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.

"Do sada nismo makli dalje od početka u izradi tog zakona. Naši ključni prilozi tiču se jačanja nezavisnosti Agencije. Predložili smo da ovlašćeni predlagači za članove Odbora više ne budu predsednik države i Vlada, jer smatramo da se tako jača nezavisnost Agencije. Tražimo i veća ovlašćenja, da možem da pristupamo bazama podataka kako bismo mogli da kontrolišemo imovinu funkcionera ", navela je ona.

Međutim, kako je dodala "pokazalo se da Ministarstvo pravde ima potpuno drugačije viđenje položaja Agencije".

"Zna se ko je ovlašćeni predlagač zakona i u čijim rukama je politička moć. To nije Agencija. Mi smo predložili zakonske izmene, ali Narodna skupština može da donese bilo koji zakon za koji smatra da je dobar", zaključila je Tatjana Babić.