AP: I Srbija meta Putinovih botova

Ruske vlasti su zaposlile stotine ljudi kako bi na internetu pomogli u suprostavljanju pritisku Zapada povodom učešća Rusije u sukobu na istoku Ukrajine.

U tekstu Agencije se tvrdi da program ima za cilj i "odvlačenje Srbije od proklamovanog puta u Evropsku uniju i uvlačenje u rusku orbitu", uz opaasku da su mete i Nemačka, SAD i druge zapadne zemlje.

Zbog ruske propagande zabrinuta je i Evropska unija, koja ubrzano radi na planu za suprotstavljanje kampanji Kremlja, mada zasad nema detalja iz Brisela kako će to izgledati.

"Trolovi Kremlja" rade sakriveni u četvorospratoj mermernoj zgradi u Sankt Peterburgu boreći se za kompjuterima na prvoj liniji fronta informativnog rata, navodi agencija AP. Stotine njih 12 sati dnevno preplavljuju internet porukama kojima žele da ustoliče viziju Rusije i sveta predsednika Vladimira Putina.

Ljudmila Savčuk, samohrana majka s dvoje dece, radila je u sanktperburškoj "fabrici trolova" do sredine marta. Ova 34-godišnja novinarka je rekla da je imala neku predstavu orvelovskog sveta kada je prihvatila posao, ali da je potcenila snagu i obim programa.

"Znala sam da je loše, ali naravno nikada nisam mislila da je to toliko strašno i toliko veliko", rekla je ona u intervjuu u svom stanu.

Ona je opisala kako trolovi imaju po više naloga na društvenim mrežama pod različim nadimcima. U njenom odeljenju svaki bot je morao da ispiše 160 poruka na blogovima tokom 12-časovne smene. U drugim odeljenjima, botovi su zasipali ruske i zapadne portale iskrivljenim predstavama i proputinovskim komentarima na vesti.

U nekim odeljenjima, kaže Savčukova, botovi su dobijali svakodnevna uputstva šta da pišu i kakva osećanja da pobuđuju. "Deluje mi da ne znaju šta rade. Prosto ponavljaju šta im je rečeno", dodala je ona.

Ona je rekla da su botovi većinom mladi, privučeni relativno velikim platama koje iznose 700 do 900 evra.

Njeni navodi se podudaraju s izjavama drugih bivših botova koji su javno govorili, mada je je Savčukova jedna od retkih koja je bila voljna da joj se objavi ime. Ostavku je dala posle nešto više od dva meseca, pošto je otkrila da ne može da izdrži da bude deo propagandne mašine.

Trolove Kremlja zapošljava kompanija "Internet Research", za koju mediji navode da je vodi Putinov prijatelj. Bivši zaposleni kažu da ne sumnjaju da čitavu operaciju vodi Kremlj.

Novinar iz Sankt Peterburga Andrej Sošnikov, koji je među prvima objavio navode o "fabrici trolova", rekao je da u zgradi radi 400 ljudi. Video objavljen na Jutjubu ovog proleća daje redak uvid u unutrašnjosti zgrade. U jednoj sobi botovi sede rame uz rame za svojim kompjuterima. Operacija je prebačena u tu zgradu kada je kampanja pojačana u martu 2014, mesec dana pošto je Rusija anektirala Krim, što je i podstaklo prvu grupu sankcija sa Zapada.

Sošnikov je rekao da je poslednjih meseci počelo unajmljivanje više ljudi koji znaju engleski s idejom da se utiče na javno mnjenje u SAD.

"Odjednom, oni se prebacuju na Raša tudej i shvataju da je ovo sveta zemlja, Obama je krvavi diktator, a prava sloboda govora postoji jedino u Rusiji", kaže ovaj novinar.

U Srbiji, botove angažuje nekoliko malih desničarskih partija koje su i finansijski i politički podržane iz Rusije, kažu analitičari.

Kada je ruski opozicioni lider Boris Njemcov ubijen u Moskvi u februaru, srpski botovi su brzo reagovali. "Ko ima koristi od ovog ubistva, osim Amerike? Mora da je CIA", bila je dominantna mantra na srpskim portalima sa stotinama "lajkova", dok su ismevani komentari da je Putin odgovoran.

Srbija većinu informacija o Rusiji dobije preko medija koje podržava Moskva, a botovi pojačavaju takvu predstavu sveta. Rezultat je u Srbiji opšteprihvaćeno gledište da u Kijevu vlada neonacistički režim, a da je Putin bio u pravu što je anektirao Krim.

U Nemačkoj je ministarstvo spoljnih poslova pokušalo da se suprotstavi propagandi porukom svojim diplomatama kako da reaguju na neke uobičajene ruske tvrdnje o sukobu u Ukrajini.

U jednom takvom memorandumu se na izjavu o "fašističkim snagama u Kijevu" navodi da radikalne i ekstremno desničarske grupe čine samo mali deo demonstranata koji su svrgli proruskog predsednika Viktora Janukoviča, kao i da su ekstremno desničarske partije prošle veoma loše na parlamentarnim i predsedničkim izborima.