Slučaj "Šešelj": Različita tumačenja Vlade i Haga

On je rekao da bez dodatnog pojašnjenja iz Tribunala predsednik SRS neće biti uhapšen

U Haškom tribunalu, pak, naglašavaju za Danas da su sve odluke suda podjednako obavezujuće, te da vlasti u Srbiji ne mogu da biraju koju će poštovati, a o koju će se oglušiti.

U Tribunalu nisu imali informaciju da je u Srbiju poslat nalog Žalbenog veća za Šešeljevo hapšenje.

“Nemamo nikakvu informaciju, već smo o tome obavešteni iz medija. Ako postoji, taj dokument nije naznačen kao javni. Međutim, ukoliko je on validan, u istoj meri je obavezujući kao i bilo koji dokument iz Tribunala. Za Srbiju, kao i za sve druge zemlje, saradnja sa Tribunalom je obavezujuća i ona mora da poštuje sve odluke suda i da sarađuje u svim aspektima, kao i do sada“, ističe za "Danas" v.d. portparola Haškog tribunala Nenad Golčevski.

U tom smislu, prema njegovim rečima, ne postoji razlika u tome da li je neku odluku donelo Žalbeno ili Pretresno veće.

“Srbija mora da postupi po svim nalozima. Nijedna država ne može da bira koje naloge će poštovati, koje ne, pa tako ni Srbija. Svi su obavezujući, ukoliko se od neke države traži saradnja“, naglašava Golčevski.

S druge strane, Rasim Ljajić kaže da 26. maj, koji je u dokumentu naznačen kao datum kada lider radikala treba da bude uhapšen i pritvoren, nije nikakav "dan D", te da će Vlada Srbije u narednom periodu raspravljati o slučaju, ali i tražiti dodatna pojašnjenja iz Haga, nakon čega će doneti odluku.

“U saradnji sa Tribunalom, uključujući i slučaj Šešelj, poštujemo pre svega domaće zakonodavstvo, međunarodne propise i vladavinu ljudskih prava. Tako će biti i ovog puta“, naglašava Ljajić.

Predsednik Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj nije bio uzbuđen zbog zahteva za njegovim hapšenjem, već se u stranačkim prostorijama pripremao za deveti otadžbinski kongres radikala.

“Baš me briga da li će da me hapse. Dobrovoljno ne idem u Hag, neću bežati, a u slučaju hapšenja, pružiću pasivni otpor. Moraće da me nose do aerodroma“, ističe Šešelj za "Danas".

Prema njegovim rečima, zahtev za hapšenjem poslalo je Žalbeno veće, jer Pretresno nije htelo. On smatra da ga Hag traži nazad, "zato što je radikalima skočio rejting i predstavljaju pretnju za vlast".

U dopisu Žalbenog veća, koji je prekjuče stigao u Ministarstvo pravde, od Vlade Srbije se zahteva da uhapsi i isporuči Šešelja 26. maja ili čim bude izvodljivo posle tog datuma. U dokumentu se traži da lider radikala u službenoj pratnji bude prebačen iz Srbije i predat holandskim službenim licima na aerodromu u Holandiji, kao i da Srbija preuzme troškove u vezi sa Šešeljevim prevozom.

Ponavlja se da Šešeljevo zdravstveno stanje ne može sprečiti sprovođenje naloga Žalbenog veća, jer "njegovo zdravlje ne bi uopšte moralo da bude narušeno povratkom u Hag". U dokumentu se kao razlog za hapšenje navodi da se Šešelj ogrešio o nalog Pretresnog veća o privremenom puštanju na slobodu.

Međutim, pravni stručnjaci naglašavaju da u formalnom smislu, zahtev Žalbenog veća za hapšenjem nije isto što i nalog Pretresnog veća, te nema pravnu snagu po kojoj bi nadležni u Srbiji postupili.

Žalbeno veće je još 30. marta naložilo Pretresnom veću da zatraži Šešeljevo hapšenje, odnosno da izda nalog za opozivanje odluke o privremenom oslobađanju i da naloži Šešelju da se vrati u pritvor. Pretresno veće to nije učinilo, na šta je najviše primedbi imao glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc.

Prepiska između tužilaštva i Žalbenog, odnosno Pretresnog veća, pokazala je nejedinstvo u samom Tribunalu povodom slučaja Šešelj. Poznavaoci prilika smatrali su čak da je reč o ličnom sukobu između glavnog tužioca Serža Bramerca i predsedavajućeg sudije pretresnog veća Žan-Kloda Antonetija. Naime, upravo je Antoneti doneo odluku o privremenom puštanju na slobodu Vojislava Šešelja zbog zdravstvenog stanja, čime je Bramerc bio nezadovoljan.