"Šešelj po srpskom roku, ne po haškom"

Kako je za B92 rekao predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić, Šešelj će biti tema na nekoj od narednih sednica vlade, ali tek kada Srbija sazna sve aspekte slučaja.

Iako je po zahtevu Haga Šešelj već danas trebalo da bude u Sheveningenu, Srbija će od Tribunala zatražiti dodatna objašnjenja, a poruka iz Beograda je i da se u Srbiji "poštuju rokovi Srbije", a ne oni koji su sada postavljeni i koji nisu realno izvodljivi.

Istovremeno, lider SRS Vojislav Šešelj ponovio je u izjavi za B92 da se neće dobrovoljno predati, pa je jedina pouzdana činjenica u "slučaju Šešelj" da se neće ponoviti situacija od 24. februara 2003. godine, kada je dobrovoljno otišao u Hag.

Šešelj je za B92 rekao da, osim što dobrovoljna predaja ne dolazi u obzir, ne prihvata nikakav kontakt s vlašću, osim sa sudskom, ako dobije poziv.
"Neću bežati, ali neću sarađivati i neću na svojom nogama ići. Moraju da me nose na aerodrom. Ako se pokrene zakonom propisana procedura za isporuku, ja ću u njoj učestvovati i ja ću izneti svoju odbranu, ali mislim da je izručenje protivpravno", rekao je Šešelj.

I dalje je potpuno nejasno da li će morati da bude hapšenja lidera radikala. I ministarstvo pravde saopštava da će po zahtevu Žalbenog veća tribunala za povratak Šešelja u pritvorsku jedinicu postupiti u skladu s domaćim zakonima i principima međunarodnog prava.

U Vladi ponavljaju da Srbiju niko ne može da optuži da ne sarađuje s tribunalom i da je ona kolateralna šteta potpuno pogrešno vođenog postupka.

"Za hapšenje potreban nalog"

Prema rečima Saše Obradovića, koji u ime Srbije vodi postupak o vraćanju Šešelja u Sheveningenu, Srbiji je stigla odluka žalbenog veća koja usvaja zahtev tužilaštva i nalaže Srbiji da uhapsi Vojislava Šešelja.

“Međutim, mi nismo dobili nalog za hapšenje. To je poseban dokument koji se daje okrivljenom prilikom hapšenja”, rekao je na početku Kažiprsta B92 Saša Obradović.

Kako ističe, taj dokument treba da se preda nadležnim organima da bi se pokrenuo postupak po Zakonu o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

“Šešelj ovde nikada nije uhapšen, 2003. godine se sam predao. Zato je neophodan taj zahtev da bi se pokrenula procedura i on se uručuje Ambasadi Srbije u Hagu”, navodi Obradović.

Prema njegovim rečima, kada se ta odluka dobije, uručuje se Ministarstvu pravde, odatle ide nadležnom sudiji i sve posle toga je postupak pred našim pravosuđem.

Saša Obradović je nakon toga istakao da postoje posebne norme koje se odnose na privremeno puštanje na slobodu, ali da je kod Šešelja posebna situacija.

“Ne samo što je on privremeno pušten na slobodu, nego je i bez kontrole Vlade Srbije i pritom ide na lečenje, koliko bar možemo da čujemo od njegovih lekara. Osim toga, pušten je na privremenu slobodu posle 12 godina pritvora, a da nije bilo presude”, ističe Obradović.

Na konstataciju da Šešelj lečenje može da nastavi u Hagu, Obradović je istakao da to nije sporno.

“Međutim, sporno je to što on odbija lečenje bez adekvatnog medicinskog tretmana. Na to se gleda, ako ste sudija i ako je uništen odnose poverenja između lekara i njega, to onda dosta utiče”, dodaje on.