"Od Gazivoda zavise pregovori s EU"

Zamenik predsednika skupštinskog Odbora za evropske integracije Laslo Varga je za "Mađar so" rekao da je, za sada, nemoguće tačno odrediti termin otvaranja prvih poglavlja.

Odgovarajući na pitanje zbog čega nisu započeti pregovori o prva tri poglavlja ni nakon godinu i po dana, Varga kaže da u vezi njih postoji konsenzus među članicama EU o tome da se o njima može pregovarati samo “u paketu”, a da Srbija još nije stigla na nivo koji bi zadovoljio očekivanja svih članica unije.

U slučaju poglavlja 23 i 24 se radi o tome da se od strane Unije još nisu prihvatili akcioni planovi vezani za ova poglavlja. Ovi akcioni planovi razrađuju šta Srbija treba da uradi u okviru reformi u cilju priključivanja. U slučaju poglavlja 35 radi se o tome da se još nije završilo izvršavanje Briselskog sporazuma potpisanog u aprilu 2013. godine”, rekao je Varga, koji je i poslanik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM).

On je ponovio da je trenutno veoma teško reći kada se tačno mogu otvoriti pregovori u vezi ova tri poglavlja, ali da bi se, u principu, to bi moglo desiti već u roku od nekoliko nedelja.

"I srpski premijer je govorio o tome u poslednje vreme izražavajući nadu da će poglavlja biti otvorena već tokom juna. Ovo je teoretska mogućnost. Što se tiče prakse, iz znakova koje i ja lično primam od članica EU, čini se da je mnogo realnije očekivati otvaranje ovih poglavlja tokom drugog dela ove godine”, rekao je Varga.

On je precizirao da će Evropska komisija u oktobru prikazati izveštaj o zemljama, a prema njegovim procenama će odluka o otvaranju pregovora o ovim poglavljima biti doneta na sledećem samitu EU koji se obično održava u decembru.

"Ali, ponavljam, teoretski je moguće da se ova poglavlja otvore već u junu ili septembru. Ovog momenta niko ne može sa stopostotnom sigurnošću reći kada će se to dogoditi”, naglašava Varga.

Upitan šta Srbija mora da učini da se ova poglavlja ove godine sigurno otvore, on je naveo da su u vezi poglavlja 23 i 24 Srbiji preostali samo “minimalni zadaci”, jer će članice EU “za kratko vreme prihvatiti akcione planove ili će eventualno zatražiti sitne korekcije”.

U slučaju poglavlja 35, Varga ocenjuje da se radi o “zaista teškom pitanju” - o hidroelektrani Gazivode i pripadajućoj infrastrukturi, za koju je ocenio da predstavlja značajan deo “kosovskog sistema snabdevanja električnom energijom”.

Trenutno se čini da je to veliko pitanje gde Beograd mora da se dogovori sa Prištinom. Radi se o postrojenju čiji se veći deo nalazi na teritoriji uže Srbije, a manji na teritoriji Kosova, ali od ovog sistema zavisi značajan deo snabdevanja Kosova. Ako se dođe do dogovora povodom ovog pitanja, verovatno će se ustanoviti da je Srbija spremna na otvaranje pregovora o poglavlju 35”, objašnjava Varga.

On nema saznanja u vezi očekivanja EU prilikom rešavanja ovog pitanja, ali procenjuje da EU verovatno podržava rešenje koje je prihvatljivo za obe strane, dodajući da su stavovi Beograda i Prištine trenutno prilično udaljeni.

Kosovo zahteva ceo objekat za sebe i na njega gleda kao na kosovsku svojinu. Srbija, naravno, ima sasvim drugačiji pristup ovom pitanju s obzirom na to iz kakvih je sredstava izgrađena pre više decenija ova hidroelektrana, odnosno s obzirom na to koliki deo objekta leži na teritoriji uže Srbije”, kaže Varga u intervjuu za Mađar so.

On smatra da je za Srbiju važno i osiguranje snabdevanja strujom severnog Kosova, odnosno srpskog življa na tom prostoru.

Srbija zbog toga, po njegovom mišljenju, podržava “nekakav mešoviti model” prema kojem bi zajednica srpskih opština na severu Kosova bila održavalac ove hidroelektrane i pratećih objekata.