Svi problemi medija u Srbiji

To je istaknuto na tribini Implementacija preporuka iz izveštaja o vlasničkoj strukturi i kontroli medija.

Predstavljajući u Beogradu izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije potpredsednik tog Saveta Miroslav Milićević je rekao da medijsku cenzuru, autocenzuru i tabloidizaciju generiše upravo nedovoljna transparentnost vlasništva u medijima, netransparentni izvori i tokovi njihovog finansiranja.

Govoreći o cenzuri on je rekao da u Srbiji ne postoje "referenti za cenzuru", ali da postoji percepcija cenzure i da ona postoji u svim oblastima, kao i da autocenzura postaje dominantan vid koji preti.

Milićević je naveo da tabloidizacija narušava slobodu i tačno informisanje i dovodi do relativizacije društvenih problema. Prema njegovim rečima, tabloidizacija "otvara prostor da se ruše ljudi i ličnosti" i da kada se takve stvari objavljuju niko od nadležnih ne reaguje.

On je rekao da je kontrolna uloga zamenjena i da politička elita kontroliše medije umesto da mediji kontrolišu vlast. Milićević je rekao da je Savet za borbu protiv korupcije analizirao uzorak od 50 medija.

"Ovaj uzorak obuhvata i devet internet-portala i veb-sajtova. Kod 23 medija vlasništvo je potpuno transparentno, dok je kod 27 vlasništvo netransparentno, delimično transparentno ili sporno", naveo je Milićević.

On je kao primer spornih privatizacija naveo listove Politika, Večernje novosti i Dnevnik. On je naveo da je posebno analizirano poslovanje RTS-a, polazeći od činjenice da javnost ima opravdan interes da zna na koji način funkcioniše javni servis koji su građani do skoro finansirali kroz pretplatu.

U izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije se navodi da je analizom podataka dobijenih od RTS-a u vezi s poslovanjem javnog servisa s marketinškim agencijama utvrđeno da je u periodu od 2011.do 2013. godine, uporedo s promenom vlasti i odnosom političkih snaga, primetna promena u strukturi kupaca marketinškog prostora na programima RTS-a.

Rečeno je da je programska nezavisnost ozbiljno dovedena u pitanje političkim uticajem na izbor nezavisnih produkcija, a izbor sadržaja koji nije u skladu s visokim standardima, vodi u urušavanje programskog kvaliteta.

Potpredsednik Saveta za borbu protiv korupcije naveo je kao problem i dugovanje 31 emitera JP Emisiona tehnika i veze. Milićević je kazao da je taj dug do 30. juna 2014. godine iznosio više od 228 miliona dinara.

Članica Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milenović istakla je da je Savet uputio 24 preporuke kako bi se otklonili problemi koji postoje u medijima i sistemu informisanja.

Ona je navela da se prve tri preporuke odnose na uspostavljanje transparentnog registra vlasničke strukture, a da je četvrta preporuka upućena Ministarstvu kulture i informisanja da bez favorizacije postupa preme svim medijima.

Milanovićeva je navela da je preporučeno da Ministarstvo finansija i Poreska uprava ujednačeno postupaju prema medijima koji su poreski dužnici. Ona je izrazila zadovoljstvo zato što će "sigurno" biti ispunjene dve preporuke koje se tiču delokruga Agencije za borbu protiv korupcije i DRI.

Zaštitnik građana Saša Janković rekao je danas da će autocenzure u Srbiji biti sve dok su prisutni problemi navedeni u izveštaju i dodao da najveći deo navedenih preporuka mogu da izvedu oni koji imaju izvršnu vlast.

Glavna i odgovorna urednica Politike i predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović kazala je da je "uticaj" i to kada se nekom mediju prekine dotok novca. Ona je rekla da to što se ne zna ko je vlasnik Politike narušava prava novinara u toj kući, jer su u nemogućnosti da potpišu kolektivni ugovor.

Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović naveo je da je pitanje kako su mediji od "boraca protiv korupcije postali deo koruptivnog lanca". On je rekao da se u Srbiji sada nekim medijima uskraćuju sredstva, dok se neki bogato nagrađuju.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić izjavio je da se od početka godine Savet za borbu protiv korupcije 28 puta žalio povereniku.