"Stvorićemo evropsku armiju"

Ona je kao primer navela nemačko-holandsku vojnu kooperaciju u zajedničkom intervjuu koji je, s holandskom koleginicom Žanin Henis Pashert, dala za "Bild am zontag".

"Evropska armija ostaje jedan dugoročni cilj, ali će ostvarenje toga, najverovatnije, pre doživeti moja deca. Sada se najpre radi o tome da se korak po korak jača evropska odbrambena unija. I Amerika želi da mi, Evropljani, postanemo jedna jaka snaga unutar NATO. I da bi se to postiglo, moraju pojedine nacije izaći sa konkretnom vojnom saradnjom, to čine Nemci i Holanđani", rekla je ministarka Fon der Lajen.

Holandska ministarka odbrane Henis Plashert upozorila je da pretnje i rizici ne poznaju granice i da u NATO-u nedostaje balans.

"Amerikanci uzimaju na sebe najveći deo tereta. Ako ponovo želimo balans, moraju onda evropski saveznici jače sarađivati. To najbolje funkcioniše ako mi to u praksi realizujemo", rekla je holandska ministarka i dodala da zemlje koje imaju isti stav moraju biti zajedno.

Na drugoj strani, opet, dvojica vodećih političara opozicione nemačke partije "Zeleni" su, za razliku od svog partijskog šefa Džema Ozdemira, kome ta ideja nije strana, oštro kritikovali planove o stvaranju evropske armije.

Član Evropskog parlamenta iz partije Zeleni Rajnhard Bitikofer i zamenik šefa poslaničkog kluba zelenih u Bundestagu, zadužen za spoljnu politiku Frithjof Šmit smatraju da je ideja o jednoj evropskoj armiji samo "lepi mehurić od sapuna".

Bitikofer i Šmit su u jednom dokumentu, u koji je nemački dnevnik "Frankfurter algemajne cajtung" imao uvid, prebacili Junkeru i Fon der Lajenovoj da su oni izraz "evropska armija" definisali kao cilj, bez davanja bilo kakvih objašnjenja kako je taj cilj moguće ostvariti.

Oni tvrde da bi formiranje jedne evropske armije bilo moguće samo onda, kada bi zemlje, članice Evropske unije (EU) bile spremne da na sigurnosnom i odbrambenom polju prihvate svaki gubitak suvereniteta, što su do sada uporno izbegavale.

Otpor iz pojedinih zemalja, članica EU, pri čemu je navedena Velika Britanija, mogao bi, tvrde ova dvojica iskusnih političara, tada da ugrozi ceo evropski projekat.

Bitikofer i Šmit smatraju da ideja evropske armije ne bi bila odgovor ni na "novu nacionalističku politiku moći Rusije", niti na krizu na sredozemnoj obali Afrike i zalažu se za to da se napredak u efikasnosti evropske sigurnosne politike postigne kroz jaču saradnju nacionalnih armija .

Oni su uverenja da bi jedna takva armija imala posledice po profil njiihove partije o spoljnoj politici i da bi, ukoliko bi britansko i francusko nuklearno naoražanje postalo sastavni deo vojske Evropljana, to za Zelene bilo neprihvatljivo.

Osim toga, ovi političari upozoravaju na opasnost da bi, ukoliko bi nastala efikasna evropska armija, EU mogla da izgubi svoj potencijal "meke sile" (softpower), što ju je razlikovalo od klasičnih velikih sila.

I na kraju, Bitikofer i Šmit su izrazili zabrinutost da jedan takav veliki vojni aparat ni na jednom nivou ne bi podlegao efikasnoj parlamentarnoj kontroli i, kao argument protiv formiranja armije Evroplljana naveli i razlike među samim Evropljanima u odnosu na vojsku - od austrijske neutralnosti do shvatanja vojnih inostranih misija u drugim evropskim zemljama, kao legitimnog sredstva spoljne politike.