Preti li nam terorizam iz Bosne?

Strani mediji rado pominju da je BiH već imala iskustva sa sličnim stvarima - napad na policiju u Bugojnu 2010. i napad na Američku ambasadu u Sarajevu jednu godinu kasnije, ali da je opasnost šira od pojedinačnih slučajeva upozoravali su i pojedini visoki zvaničnici te države, čemu očigledno nije posvećena potrebna pažnja.

Odmah pošto je u Bugojnu od automobila bombe poginuo policajac Tarik Ljubuškić, tadašnji direktor Obaveštajno-bezbednosne agencije BiH Almir Džuvo je izjavio da u BiH vreba oko 3.000 terorista: "Od toga je tri do četiri odsto stranaca. Ostali su državljani BiH. Izuzetno su dobro opremljeni. Mnogo bolje nego policija BiH." U januaru ove godine u sličnom tonu su se bosanskohercegovačkoj javnosti, pa i državnom tužilaštvu te zemlje obratili Sredoje Nović, tadašnji ministar civilnih poslova BiH, i Mirsad Kebo, tadašnji potpredsednik Federacije BiH.

Nović je za bosansko-hercegovačke medije izjavio da BiH prete teroristički napadi i da je deo ekstremista ostvario svoj naum i uključio se u strukture političkih stranaka, a da su o tom naumu obaveštajne agencije BiH imale informacija pre pet godina, a političke stranke nisu ništa učinile da to spreče niti su "vlasti mrdnule prstom".

Dakle, bez odgovora je zasad ostalo pitanje kolike su razmere terorističke opasnosti u BiH i ko ih i zašto zanemaruje.

Centralna vlast u BiH i vlasti u Republici Srpskoj još u veče napada su se sukobili oko toga da li je među njima protok informacija o opasnosti da se takav napad desi tekao kako treba.

Ministar za bezbednost BiH Dragan Mektić izjavio je: "Mi smo imali određene informacije da se priprema određena vrsta terorističkog napada u BiH. Mi smo tu informaciju podelili sa svim bezbednosnim agencijama u BiH pa i sa MUP-om Republike Srpske , ali nismo imali podatak kako će se to desiti i gde će se desiti. Mi smo tražili da se mere podignu na viši stepen i viši nivo."

Predsednik RS Milorad Dodik na ovu tvrdnju je odgovorio: "To je bila uopštena informacija da je moguć teroristički napad negde na području BiH, ali je rečeno da nemaju pojma gde. Tako su nam prenele obaveštajne struktura i ta informacija nije bila upotrebljiva... Ne traba nam takva obaveštajna agencija. To je smešno. A da se shodno tome u RS digao stepen pripravnosti, rekli bi da smo poludeli, da ne znamo šta radimo."

Dakle, Republika Srpska nije podigla pripravnost na viši nivo. Da li je sukob oko nadležnosti uzrok tragičnog ishoda događaja od ponedeljka ili je uzrok opšte zanemarivanje opasnosti o tome će se tek raspravljati.

Visoki predstavnik Valentin Incko je izjavio da je napad u Zvorniku "crveni karton za policijske agencije u BiH zbog njihove nesaradnje".

Mektić je izjavio: "Ja sam spreman da mobilišemo sve bezbednosne agencije u BiH da se uhvatimo u koštac sa terorizmom", a Dodik je najavio: "Ukoliko ne bude koordinisane akcije svih relevantnih faktora u BiH da se ovom odlučno suprotstavi, Srpska će morati da gradi autonomni sistem odbrane".

Posle hitne sednice Vlade RS premijerka Željka Cvijanović je najavila da će se narednih dana "sagledati kapaciteti policije u globalnoj borbi protiv terorizma" i ona biti opremljena onim što joj nedostaje.

Gotovo svi akteri političkog života BiH koji su se oglasili posle napada na policijsku stanicu u Zvorniku, kada je poginuo policajac Dragan Đurić, a dvojica policajaca ranjena, taj su napad imenovali kao teroristički akt - "klasičan oblik terorizma", rekao je Mektić. Cvijanovićeva je izjavila da je pozvala sve institucije na saradnju kako bi se "utvrdilo da li je u pitanju pojedinačni ili organizirani teroristički akt".

O ličnosti napadača Nerdina Ibrića (1991), koji je poginuo u razmeni vatre s policijom, odmah su objavljeni zanimljivi detalji. Navedeno je, ali nije i potvrđeno, da je pripadnik vehabija i član selefijske zajednice.

"Dnevni avaz" je kratko posle napada objavio da je Ibrić rođen u Kučić Kuli kod Zvornika, gde je i živeo, a da je" imao godinu dana kada su pripadnici VRS sa pripadnicima zvorničke policije i paravojnih jedinica iz Srbije njegovog oca Sejfu zajedno sa oko 750 Bošnjaka 1. juna 1992. odveli na Bijeli Potok, odakle su na nepoznatoj lokaciji svi pobijeni".

BBC je takođe u svom izveštaju o događaju napisao da je "hiljade bosanskih muslimana u Zvorniku ubijeno ili proterano od srpskih snaga tokom rata 1992-95".

Brat ubijenog policajca Anđelko Đurić izjavio je da su mu "isti" u ratu devedesetih ubili oca. Posle napada na policijsku stanicu u Zvorniku, ministar unutrašnjih poslova Srpske Dragan Lukač je rekao da je naredio pokretanje specijalne jedinice policije, koja je upućena prema Zvorniku i Bijeljini da ne bi eventualno s druge strane došlo do osvete, što se ne sme dozvoliti, preneo je "Glas Srpske".

Premijer Srbije Aleksandar Vučić i ministar policije Nebojša Stefanović najavili su svaku pomoć Republici Srpskoj u okvirima koje dopušta Dejtonski sporazum. Koliki su i da li postoje rizici za nas u Srbiji, o tome se nisu izjašnjavali.