Divlja deponija preti K. Mitrovici

Doc. dr Aleksandar Ćorac izjavio je Tanjugu da je teško reći da li građanima u Kosovskoj Mitrovici preti zaraza, verovatno da ne, "ali da li je rizik od pojave zaraza veći, to sigurno jeste".

"Pri tom ovde se ne radi samo o prisustvu ili pojavi neke zaraze. Nehigijenske, neplanske deponije predstavljaju višestruki izvor opasnosti po životnu sredinu, ti rizici po zdravlje ljudi i životnu sredinu su višeslojni", upozorio je Ćorac.

U tom pravcu je Ćorac istakao prisusustvo plastičnih materijala koji u reakciji sa nekim kiselinama mogu da podstaknu pojavu kancerogenih bolesti ali kao pretnju je naveo i pojavu mikrobioloških zagađenja.

To jasno pokazuje da su efekti takvih divljih deponija vrlo negativni kako na životnu sredinu tako i na zdravlje stanovništva, naglasio je dr Ćorac i istakao da je rešenje za ovakav problem prvenstveno u planiranju u izradi strategija i planskih dokumenata.

"Mi već nekoliko godina pokušavamo da ubedimo nadležne da se pristupi izradi lokalnih ekoloških planova, koji su u kamen temeljac za dalju izradu strategija razvoja opštine. Da smo bolje planirali do ovoga ne bi ni došlo", smatra Ćorac.

Šef Administracije opštine Severna Mitrovica Adrijana Hodžić izjavila je Tanjugu da se lokalna samouprava ozbiljno angažovala na rešavanju ovog jako važnog i ozbiljnog problema.

"Rešavanje ovog pitanja se radi u više pravaca. Ja se nadam da ćemo naći mesto gde ćemo odložiti otpad i da će ova deponija nestati u skorijem vremenu", istakla je Hodžićeva.

I ostale opštine na severu Kosova imaju problem sa divljim deponijama koje predstavljaju otvorenu pretnju po zdravlje stanovništva i životnu sredinu.

Namera lokaolnih vlasti je da izgrade regionalnu deponiju između Zvečana i Leposavića.

Vlasnici parcela kroz čija imanja bi trebalo da prođe put do regionalne deponije traže ogroman novac, što je dodatni problem za rešavanje ovog pitanja.

Hodžićeva ističe da je priča o izgradnji regionalne deponije i trajnom rešenju ovog problema u toku, ukazujući na tehnički problem sa vlasnicima imanja koja se nalaze u okruženju mesta gde bi trebalo da bude regionalna deponija.

"Kako sam ja dobila informaciju, imaju enormne zahteve, traže enormnu sumu novca za kompenzaciju jedne male parcele koja će se koristiti od strane regionalne deponije kao put do tačke gde će se otpad skladištiti", rekla je Hodžićeva.

Životna sredina na Kosovu ugrožena je i velikim brojem Trepčinih industrijskih deponija i nepostojanjem kolektora za preradu otpadnih voda.

Od Prištine do Raške na površini od oko 300 hektara postoji 16 ogromnih industrijskih deponija čija je masa preko 200 miliona tona što navodi na zaključak da životnu sredinu zagađujemo u velikom stepenu.