"Migranti najveća kriza od 1945."

"Užasan gubitak života u najnovijoj tragediji migranata na Mediteranu mogao bi konačno da podstakne lidere Evropske unije na usaglašenu akciju", navodi se u zajedničkom saopštenju direktora Transatlantskog centra Fonda u Briselu Jana Lesera i zvaničnika za pitanja migracije iz kancelarije Fonda u Berlinu Astrida Zibarta.

Osim toga, kako se navodi u saopštenju, ukoliko i dođe do usaglašene akcije to će biti veoma zakasneli odgovor na najgoru ljudsku bezbednosnu krizu koja pogađa Evropu od Drugog svetskog rata

Ministri EU bi prirodno trebalo da se fokusiraju na korake kojima bi se ublažili neposredni rizici po život i bezbednost hiljada migranata koji beže od siromaštva i sukoba, od Južne Azije do subsaharske Afrike i Magreba, navode Leser i Zibart.

Pravi izazovi, međutim idu daleko izvan okvira pomorskih operacija potrage i spasavanja i kontrole granica, smatraju oni, ističući potrebu sveobuhvatnijeg evropskog pristupa u pogledu politike migracije.

"Ovo neće biti lako uzimajući u obzir porast ksenofobičnih politika i nelagodnosti javnosti u pogledu porasta broja tražilaca azila u mnogim evropskim društvima", navodi se u saopšenju.

Kao neophodnost, ističe se stvaranje boljih pravnih puteva kako bi tražioci azila stigli do EU, kao i da odgovornost za izbeglice i tražioce azila bude jednako podeljena među državama članicama EU.

"Bez odgovarajuće strategije da se podrži razvoj, zaposlenje i bezbednost u državama porekla i povećanje prilika za legalni rad u EU, ljudi će i dalje rizikovati svoje živote da pređu Mediteran", stoji u saopštenju.

Autori, međutim, smatraju da problem migracije neće uskoro nestati, uzimajući u obzir ekonomske, bezbednosne razloge, kao i haos i konflikt u državama poput Sirije, Iraka, Libije, Sahela i drugih delova mediteranskog basena.

U Libiji, kako navode, "jednostavno ne postoji odgovarajuća vlast koja bi služila kao partner u rešavanju migracionih pritisaka".

Turska kao država koja izlazi na kraj sa teretom velikog broja izbeglica i Sirije i Iraka je ključni izuzetak, i bolja saradnja sa Ankarom treba da bude u vrhu političke agende kada je reč o evropskoj migracionoj politici, navode autori.

"Konačno, Sjedinjene Države su značajan faktor u migracionoj i bezbednosnoj jednačini na Mediteranu", ističu autori.

"Kao što južna Evropa vrši pritisak na EU da učini više na rešavanju migracionih i bezbednosnih izazova, NATO je pod pritiskom da razvije strategiju za rešavanje krize na Mediteranu. To će, takođe, uključiti SAD", navode oni, dodajući da će doprinos operacijama potrage i spasavanja biti još jedna mera u sklopu posvećenosti SAD evropskoj bezbednosti.

Iako ova mera neće biti ključna kada je reč o dugoročnom rešavanju pitanja migranata, ona će biti integralna za rešavanje neposredne ljudske bezbednosne krize, zaključuju autori.