Zašto Nemci saosećaju sa Rusima?

Razloga za takvu tolerantnost ima više, navodi u analizi Nemačkog Maršalovog fonda.

Rezultati istraživanja pokazuju da je nemačka javnost jednako podeljena na one koji su saosećajni prema poziciji Rusije i na one koji se protive akcijama Moskve, ističe se u tekstu čiji je autor Markus Ciner, profesor novinarstva u Berlinu i saradnik Fonda sa sedištem u Vašingtonu.

Pojašnjavajući razloge za ovakvo raspoloženje Nemaca prema Rusiji, on podseća da je raspoređivanje raketa "Peršing II" početkom 1980-ih, kojima je NATO imao za cilj da se suprotstavi sovjetskim projektilima SS-20, dovelo do rasprostranjenih strahova u Nemačkoj da bi hladni rat mogao da eskalira.

"Stotine hiljada ljudi protestovalo je tada tražeći da se NATO uzdrži od raspoređivanja raketa. Mnogi su u nemačkoj javnosti bili spremni da više veruju uveravanjima Moskve nego NATO-a. Trideset godina kasnije, čini se da se istorija ponavlja", konstatuje Ciner.

Kako objašnjava, nemačka javnost prirodno strepi od vojne eskalacije na svom pragu, a osim toga, Nemci nemaju naročito snažna osećanja kada je reč o težnji Kijeva ka većoj autonomiji od Rusije.

"Ali to je samo jedan deo objašnjenja", napominje nemački profesor i dodaje da se drugi deo zasniva na tome da "činjenice više nisu važne".

Mišljenja o ukrajinskom sukobu su uglavnom formirana početkom 2014. i ostala su nepromenjena, i pored moskovske aneksije Krima i jasnih dokaza koji su se u međuvremenu pojavili o ruskoj podršci proruskim snagama na istoku Ukrajine, stoji u analizi.

"Među Nemcima preovladava mišljenje da je eskalacija mogla biti izbegnuta da Evropska unija nije pokušala da prisili Ukrajinu na potpisivanje sporazuma o pridruživanju 2013... EU je, drugim rečima, potpuno zanemarila ruske interese, čime je raspirila najveći vojni sukob u Evropi otkako je okončan hladni rat", ističe Ciner.

On napominje da Rusija krši međunarodno pravo i Memorandum iz Budimpešte potpisan 1994. kojim se osigurava teritorijalni integritet Ukrajine, ali naglašava da takvi argumenti mnoge Nemce ne zadovoljavaju.

Tom osećaju, dodaje se u tekstu, doprinosi i percepcija da nemački mediji netačno izveštavaju o Rusiji, a uz to, kako autor navodi, mnogi Nemci žele da njihova vlada sledi politiku koja je nezavisnija od SAD.

"Rat u Iraku, špijunski skandal sa Nacionalnom bezbednosnom agencijom (NSA) i borba oko Transatlantskog trgovinskog i investicionog partnerstva (TTIP) utiču na sliku o krizi sa Rusijom", ukazuje on.

Podrška kancelarki Angeli Merkel raste kada ona, po mišljenju Nemaca, u odnosima sa Rusijom sledi nemački ili evropski stav, umesto američke savete, primećuje Ciner.

On dodaje da Nemci prema Rusiji i dalje gaje snažna sentimentalnla osećanja, pogotovu u delovima istočne Nemačke i među starijim generacijama jer, kako navodi, iako su istočni Nemci trpeli pod sovjetskom dominacijom, mnogi i dalje gaje velike simpatije prema Rusima na ličnom nivou.

"A mnogi među onima koji se sećaju hladnog rata ili Drugog svetskog rata ne mogu da veruju da Evropa može ponovo biti na ivici hladnog rata sa Rusijom", ističe se u analizi.

Kao posledica toga, nemačka politika "hoda po žici", smatra Ciner, koji ukazuje da Merkelova i šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer moraju da uzmu u obzir nekoliko faktora uključujući neupućenost velikog dela javnosti, priličan udeo realpolitike i - sirove emocije.

Do sada je, konstatuje on, Merkelova uglavnom uspevala u balansiranju - i dalje sarađuje sa Rusijom i ozbiljno pokušava da izbegne potpunu izolaciju Moskve, uzdržava se od nametanja isuviše teških sankcija i i dalje vidi svoju ulogu pre svega kao posredničku.

"Ali ta politika funkcioniše sve dok postoji neka nada da bi mogla da urodi plodom. Čim ta mogućnost propadne, uloga Nemačke postaje neodrživa. Neće biti lako Nemačkoj da pređe iz uloge dobrog policajca u status lošeg policajca", zaključuje se u analizi.