Kolinda osudila zločine u Jasenovcu

"Ideologija koja je uzrokovala ove zločine moralno je i pravno osuđena. Ta politika bila je volja režima koji se vezao uz nacističko-fašističku Osovinu i na nečastan način iskoristio legitimnu želju hrvatskog naroda za svojom državom", upisala je Grabar-Kitarović u knjigu utisaka u Jasenovcu.

Hrvatska predsednica koja je na 70. godišnjicu proboja iz Jasenovačkog logora 22. aprila 1945. nenajvaljeno i bez pratnje medija došla da oda počast žrtvama ocenila je da je Jasenovac "stratište opomena i našem vremenu da odlučno čuvamo tekovine slobode, demokratije, ljudskih prava i uvažavanja različitosti".

Ona je navela da se "Hrvatska s pravom ponosi svojim dostignućima u zaštiti ljudskih i manjinskih prava" dodajući da je vaspitavanje i obrazovanje mladih posebno važno kako bi se to očuvalo.

U knjigu utisaka Grabar-Kitarović upisala je i da se u trenutku kada se navršava 70 godina od proboja iz Jasenovačkog logora "poklanja svim žrtvama i iskazuje duboko poštovanje prema ljudima koji su tu mučeni i ubijani".

"To su ljudi koji imaju svoja imena i prezimena, koji su imali svoje obitelji i domove, svoj identitet, svoje želje i nade, svoje snove, sve ono što svaku osobu čini neponovljivom", zapisala je hrvatska predsednica.

Koncentracioni logor Jasenovac formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.

U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti.

U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.

Do sada se znaju imena ukupno 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka.

Među stradalima bilo je više od 20.000 dece.

Hrvatski predsednici, kao i najviši zvaničnici do sada su uvek dolazili u Jasenovac na centralnu komemoraciju koja se obično održava u prvu nedelju posle 22. aprila, koji se obeležava kao dan proboja iz logora smrti.