"Uvesti krivično delo proganjanja"

To su zatražili Autonomni ženski centar i Mreža žene protiv nasilja.

"Ponovo tražimo da Srbija bez odlaganja u Krivični zakonik uvede krivično delo proganjanja i da propiše obavezu svih profesionalaca koji postupaju u slučajevima partnerskog i nasilja u porodici da moraju da procenjuju rizik od ponavljanja nasilja i rizik od nastupanja smrtne posledice", navedeno je u zajedničkom saopštenju.

Oni su izmene Krivičnog zakonika zatražili, jer je juče u Beogradu ubijena žena S.R, koju je "prema informacijama do kojih su došli mediji" godinama proganjao G.M.

Iz organizacija su istakli da iako je Srbija 2013. godine ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici koja zahteva da se proganjanje propiše kao krivično delo, Ministarstvo pravde još uvek nije izmenilo Krivični zakonik kako bi se omogućilo krivično gonjenje učinilaca ovih dela.

U 2014. godini u Srbiji je 27 žena ubijeno u porodičnom nasilju. Iako su uvedena i nova zakonska rešenja, kao što je zabrana približavanja žrtvi za nasilnike, to nije bitno uticalo na smanjenje nasilja u porodici.

On je voli, trebalo bi da mu pruži šansu. Pokazuje joj toliko pažnje, šalje poruke, zove je, čeka posle posla. Iza takvog ponašanja, često se krije mračna opsesivna ličnost, i sve se može i pred našim ocima na kraju završiti tragedijom, kaže Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra. Ona ističe da je najveći problem, što se vidi i po tragediji u kaficu u Strahinjica bana, to što policija ne radi procenu rizika u slucajevima proganjanja.

"Vi imate jedan stereotip u kome se smatra da ako vam neko pošalje 50 poruka da vas voli, a vi to ne želite, da se to ne smatra proganjanjem i da se to ne smatra opasnošću, jer Bože moj neko vam je poslao poruku da vas voli. Ali, vi ne želite da vas ta osoba voli, vi ne želite da vas ta osoba prati, da vam šalje 50 poruka kakvog god sadržaja bile te poruke", objašnjava Macanovićeva.

Od proganjanja do fizičkog napada i zlostavljanja često ne bude dug put. Ministar policije Nebojša Stefanović kaže da MUP može da se uključi tek kad je pretnja ili posledica nastupila, ali da i tad nedostaju pravna sredstva kako da postupe.

"Mi nađemo i žrtvu i nekog ko je uputio pretnje. Žrtva posle dva dana povuče svoju prijavu i kazže ja više neću, treba da se vratim kući, želim da se pomirim, ne želim više s tim i šta mi da radimo. Ne postoji pravni način da uđete u taj stan, pošto je stan nepovrediv, ne postoji način da uspostavite neku meru nadzora jer ne postoji sudski nalog za tako nešto, nemate prijavu", kaže ministar.

Iz Autonomnog ženskog centra navode da sistem tera žrtve da odustanu, jer se čeka po šest meseci za istragu i duže od godinu dana za početak krivičnog postupka.

"Mi takođe nemamo ni besplatnu pravnu pomoć za te žrtve znate, mi ih puštamo same da se snalaze u ovom sistemu koji je komplikovan i za pravnike, a kamoli za ljude koji ne znaju pravo. Takođe, vi vidite da Tužilastvo ne primenjuje mere koje oni imaju na svom raspolaganju."

U osam od deset presuda srpskih sudova, porodični nasilnici su osuđeni na uslovne ili kazne zatvora do šest meseci.