Posvećeni normalizaciji odnosa s PR

On je naveo da je Prvi sporazum o normalizaciji, potpisan u Briselu pre tačno dve godine, temelj pozitivnih promena usmerenih ka izvesnijoj i prosperitetnijoj budućnosti svih naroda u regionu.

Đurić je agenciji Beta, povodom druge godišnjice potpisivanja Briselskog sporazuma, izjavio da Srbija dosledno sprovodi sve dogovore i obaveze proistekle iz procesa tehničkog i političkog dijaloga. Srbija se nada da će pre svega u EU imati iskrenog partnera koji razume potrebe srpskog naroda da za sebe obezbedi minimum uslova za održivi razvoj, povratak i opstanak na KiM u političkim, bezbednosnim, institucionalnim i društvenim okvirima koji bi to mogli da mu garantuju.

"Uvereni smo da i EU, u kojoj Srbija vidi zajedničku budućnost čitavog regiona, to razume i uviđa. Otuda čvrsta privrženost srpske strane temeljnim principima Prvog sporazuma i pratećim dogovorima o energetici, telekomunikacijama, slobodi kretanja i drugim pitanjima, kao i posvećenost uspostavljanju ZSO u njenom punom kapacitetu, te nastavku dijaloga", rekao je Đurić.

Srbija je, kako je objasnio, posvećena punoj primeni svakog slova zapisanog u Prvom sporazumu, Planu implementacije i svim pratećim dokumentima proizašlim iz dosadašnjeg toka dijaloga.

Đurić je, međutim, upozorio da, uprkos napretku koji je evidentan, ostaje utisak da je dijalog i dalje u velikoj meri opterećen
negativnim uticajem nekoliko bitnih okolnosti.

Na briselski dijalog, prema njegovim rečima, negativno utiče odstupanje od dinamike sprovođenja Prvog sporazuma, koja je jasno definisana Planom implementacije, kao i evidentan nedostatak liderstva na terenu od strane posrednika u pregovorima i drugih međunarodnih misija na KiM, kada je u pitanju puna primena dogovorenog.

Treća pretnja dijalogu je, kako je objasnio, stalno nastojanje Prištine da se u svim temama koje se pokreću u Briselu uključi i pitanje statusa, što je u direktnoj suprotnosti sa statusno neutralnom formom pregovora kakva je na samom početku dijaloga dogovorena.

Na kraju, na proces, objasnio je Đurić, negativno utiče i nedostatak jasnih podsticaja stranama uključenim u dijalog, a pre
svega neizvesnost u dinamici evrointegracija.

"Podsećam da su duh i tekst postignutog Prvog sporazuma predvideli zajedničke napore svih uključenih strana u političkom, pravnom, društvenom i organizacionom uvažavanju nove realnosti", naveo je Đurić, dodajući da je Srbija uspešno prevazišla brojne teškoće u procesu primene dogovorenog, što se ne može reći i za privremene institucije samouprave u Prištini.

Djurić je konstatovao da je suštinska razlika u viđenju smisla i karaktera Zajednice srpskih opština glavni kamen spoticanja u razgovorima zvaničnog Beograda i predstavnika privremenih institucija u Prištini u procesu primene Prvog sporazuma.

Iako je, prema njegovim rečima, srpska strana dosledno poštovala Plan implementacije Prvog sporazuma u oblastima prilagođavanja pravnog okvira, integracije policije i pravosuđa, sprovođenju izbora koji su prvi put u Skupštini i Vladi PIS u Prištini omogućili učešće legitimnih predstavnika srpskog naroda na KiM, privremene institucije samouprave u Prištini pokušavaju da izbegnu primenu prvih šest tačaka Prvog sporazuma koje se odnose na formiranje i ulogu ZSO.

"Republika Srbija i srpski narod na KiM su posebno zabrinuti zbog evidentnog odsustva volje međunarodnih posrednika da izvrše odlučujući pritisak na političku elitu u Prištini u cilju pune implementacije ovih najznačajnijih obaveza preuzetih Prvim sporazumom o principima koji regulišu normalizaciju odnosa", naveo je Đurić.

Prema njegovim rečima, to za posledicu ima i situaciju u kojoj međusobno podeljene, i svojim previranjima u borbi za vlast i moć zaokupljene, vodeće albanske političke strukture u Prištini, suočene sa narastajućim turbulencijama u mladom i siromaštvom frustriranom društvu, a nespremne za sveobuhvatne reforme čitavog društva, krivicu svaljuju na "dežurni remetilački faktor" - srpsku zajednicu na KiM.

"To je opasna situacija u kojoj se indirektno podstiče dodatna diskriminacija i nasilje nad pripadnicima srpskog naroda. Rezultat ovako negativne društvene dinamike je nespremnost da se pojača angažovanje na stvaranju preduslova, i prilagođavanju političkog i pravnog okvira za uspostavljanje ZSO na način kako je to predviđeno Prvim sporazumom", upozorio je direktor Kancelarije za KiM.

U međuvremenu, pored implementacije Prvog sporazuma, podseća Đurić, srpska strana dosledno radi na primeni svih dogovora postignutih sa predstavnicima Prištine u okviru tehničkog dijaloga, a Srbija je čak svoju konstruktivnost dokazala i nastojanjima da se nađe rešenje za pitanja koja se ne odnose na obaveze preuzete tokom političkog i tehničkog dijaloga, kao što je dogovor o integraciji pripadnika Civilne zaštite.

Takođe, ništa manje značajni nisu ni dogovori koji se postižu posredstvom privrednih komora, a koji su direktno usmereni na normalizaciju odnosa i prevazilaženje nagomilanih problema u sferi ekonomije.