Dačić: Srbija protiv vojske Kosova

On je rekao da bi o toj temi trebalo da se razgovara na nivou Saveta bezbednosti UN.

Dačić je, odgovarajući na pitanja učesnika 88. Rouz-Rot seminara Parlamentarne skupštine NATO (PS NATO), čija je tema "Srbija, Zapadni Balkan i Evroatlantska zajednica", istakao da je Srbija protiv formiranja vojske Kosova jer to nije u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN.

"To može da ima određene posledice po bezbednost u regionu zato što je svojevremeno, kada je prekinut rat na Kosovu, bilo predviđeno da na Kosovu jedine oružane snage budu međunarodne snage, odnosno Kfor", rekao je Dačić.

Dačić je podsetio da je, prilikom potpisivanja Briselskog sporazuma, premijer Srbije Aleksandar Vučić, kosovski premijer Hašim Tači, visoka predstavnica EU Ketrin Ešton i on lično boravili u sedištu NATO gde su im predstavnici te vojne organizacije dali garancije da neće biti dolaska oružanih formacija Albanaca na sever Kosova bez saglasnosti Kfora.

"To je komplikovana materija i mislimo da bi o tome trebalo da se razgovara na nivou Saveta bezbednosti UN. To (formiranje Vojske Kosova) se ne želi jer se smatra da to više nema veze s materijom i da je to samostalna stvar koju uređuje vlast u Prištini. To je tema oko koje postoje nesaglasnosti", rekao je Dačić i ponovio da je Srbija zainteresovana za mir i stabilnost na KiM i nastavak dijaloga s Prištinom.

Srbija ne teži članstvu u NATO

Dačić je izjavio da je Srbija vojno neutralna i da ne teži članstvu u NATO, ali istovremeno vidi prostor za dalje unapređenje saradnje u okviru mehanizma Partnerstvo za mir.

On je rekao da NATO prepoznaje i poštuje specifičnost Srbije u odnosu na sve ostale države članice i partnere Alijanse.

Prema njegovim rečima, istovremeno, Srbija prepoznaje važnost i ulogu koju NATO ima u sistemu regionalne bezbednosti, pre svega, ulogu koju ima na očuvanju mira i bezbednosti, posebno bezbednosti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji čiji je garant upravo NATO, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

"Srbija želi da bude pouzdan, odgovoran i predvidiv partner i sagovornik NATO u cilju zajedničkog doprinosa očuvanju mira i stabilnosti u regionu", rekao je Dačić.

On je dodao da će usvajanje Individualnog akcionog plana partnerstva (IPAP) dati poseban doprinos daljem unapređenju saradnje u svim oblastima od zajedničkog interesa.

"Srbija želi produbljivanje saradnje na obostranu korist, iako ne namerava da postane član NATO, i poštuje aspiracije za članstvo u NATO svojih suseda", kaže Dačić.

On je istakao da je regionalna saradnja jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Srbije, koja je jasno u proteklom periodu pokazala opredeljenost za negovanje dobrosusedskih odnosa i konstruktivnog dijaloga u regionu, što je preduslov za razvoj i prosperitet ovog dela Evrope.

Prema njegovim rečima, regionalna saradnja ubrzava evropske integracije Zapadnog Balkana i stvara uslove za infrastrukturno povezivanje, ekonomski napredak i poboljšanje životnog standarda stanovništva, odnosno uspešnu realizaciju političkih i ekonomskih prioriteta u regionu.

"Srbiju, kao državu koja radi na tome da postane članica EU, ohrabruje da evropske integracije Zapadnog Balkana, i pored brojnih izazova sa kojima se EU suočava, još uvek zauzimaju značajno mesto na agendi evropske politike. Zapadni Balkan jeste deo evropske zajednice i čvršće povezivanje regiona ubrzaće evropske, kao i evroatlantske integracije za zemlje regiona kojima je to prioritet", rekao je Dačić.

On je konstatovao da je Srbija zahvaljujući reformskim procesima u svim segmentima društva, jačanju međunarodnog poverenja u Srbiju i unapređenoj regionalnoj saradnji postala faktor koji značajno doprinosi bezbednosti i stabilnosti na Zapadnom Balkanu, čija je dugoročna stabilnost jedan od zajedničkih prioriteta svih država u regionu.

Dačić je napomenuo da je prvi strateški prioritet Srbije članstvo u EU, o čemu postoji najširi društveni i politički konsenzus. Srbija, kako je rekao, ovaj put vidi kao istorijsku šansu za modernizaciju i promene, u skladu sa evropskim vrednostima i standardima.

Prema njegovim rečima, važne političke odluke koje je donela i koje sprovodi Vlada Srbije prepoznate su i od strane EU i u tom kontekstu očekuje se još snažnija podrška članica Unije Srbiji u ovom procesu i što skorije otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja.

Istakao je da je Srbija u godini u kojoj se navršava 40. godišnjica potpisivanja Završnog akta iz Helsinkija, preuzela predsedavanje OEBS-u i to u veoma složenom geopolitičkom trenutku. Kako je rekao, kriza u i oko Ukrajine dominira dnevnim redom ne samo OEBS, nego i drugih foruma, koji razmatraju pitanje bezbednosti u Evropi.

"Srbija poštuje teritorijalni integritet i suverenitet svih zemalja članica UN, uključujući i Ukrajinu. Uvereni smo da je krizu u Ukrajini moguće rešiti jedino mirnim putem i diplomatskim sredstvima, uz političku volju i svesrdno zalaganje svih zainteresovanih aktera", zaključio je Dačić.

Dačić: Ne sedimo na dve stolice

Dačić je izjavio da saradnja i dobri odnosi Srbije sa Ruskom Federacijom ne utiču na opredeljenost države za članstvo u Evropskoj uniji i poručio da Srbija "ne sedi na dve stolice, jer ima svoju stolicu".

Na pitanje učesnika Rouz-Rot seminara Parlamentarne skupštine NATO o njegovom stavu o regionalnoj bezbednosti, a kroz dobre odnose Srbije s Rusijom, Dačić je odgovorio da bezbednost u regionu treba da zavisi od bilateralnih odnosa zemalja regiona.

"Bezbednost treba da zavisi od naših bilateralnih odnosa i građenja međusobnog poverenja i zajedničkih interesa u regionu", rekao je Dačić.

Kada je reč o Rusiji, Srbija ima tradicionalne prijateljske odnose sa tom zemljomi ostalim slovenskim državama, podsetio je Dačić i poručio da to ne utiče na opredeljenje Srbije ka evropskim integracijama.

"Kod nas ne postoji dilema i ne postavlja se kao ultimativno pitanje da li Srbija ide u Evropsku uniju ili u ostale oblike ekonomskih integracija, poput evro-azijske unije. Nikada nismo imali takvu ideju, niti je nama Rusija to ikada tražila", podvukao je Dačić.

On je ponovio da Srbija želi da gradi dobre odnose i s jednima i s drugima.

Govoreći o vojnoj saradnji s Ruskom Federacijom, Dačić je ponovio da je Srbija vojno neutralna i dodao da je takva saradnja sa zemljama članicama NATO mnogo intezivnija od saradnje s ruskom vojskom.

"Bili smo neutralni i u vreme Tita, nismo bili članovi NATO ili Varšavskog pakta i zato je naša pozicija mnogo lakša i te pozicije se pridržavamo i danas. Nemamo vojne aranžmane s Rusijom ili bilo kojom drugom zemljom, niti ćemo ih imati. Ima mnogo i neuporedivo više vojnih aktivnosti sa zemljama NATO, nego s Ruskom Federacijom, ali to nije vest, uglavnom je vest kada imamo vojnu vežbu s Rusijom", rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, postoje predrasude i zablude u vezi s tim kakva je politika u Srbiji kada je reč o Rusiji i o određenim interesima Srbije koji se kose s njenim članstvom u EU.

"To je potpuno pogrešna slika. Mi ne krijemo svoje prijateljstvo s Rusima. Ne kriju ga ni mnoge vaše zemlje koje imaju mnogo veću ekonomsku razmenu s Rusima nego mi, a neke su tu razmenu i povećale otkako su joj uvedene sankcije. Mi imamo svoju stolicu i ne sedimo na dve stolice", poručio je Dačić učesnicima skupa.

"Najteže poglavlje 35 jer je nedefinisano"

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je i da je na putu ka Evropskoj uniji Srbiji najteže poglavlje 35 koje, između ostalog, obuhvata razgovore o napretku u primeni Briselskog sporazuma, jer je "dosta nedefinisano".

Dačić je, odgovarajući na pitanja učesnika 88. Rouz-Rot seminara Parlamentarne skupštine NATO (PS NATO), koja poglavlja će biti najteža na putu evrointegracija, odgovorio da će to biti poglavlje 35, koje je, kako je objasnio, "dosta nedefinisano".

"Problem je u tome što je poglavlje 35 dosta nedefinisano i ni sami učesnici u tom procesi i skriningu ne znaju kada je neko zadovoljan i kada će doneti pozitivnu ili negativnu odluku", rekao je Dačić.

On je podsetio da bez rešavanja tog poglavlja, kao i poglavlja 23 i 24 koja se odnose na pravosuđe, bezbednosti i fundamentalna ljudska prava, Srbija neće moći da otvori druga pogljava, iako su pojedina već spremna.

"Za razliku od ostalih zemalja Srbija ima specifičan pregovarački put gde imamo paradoks da možemo da uradimo šta god hoćete, budemo šampioni evropskih vrednosti, ali ako nema napretka u pregovorima s Prištinom, onda nema napretka ni u evropskim pregovorima i to je realnost s kojom se suočavamo", ukazao je srpski šef diplomatije.

Dačić je objasnio da je spremno poglavlje 32, koji se tiče finansijske kontrole, ali ne može da bude otvoreno "jer je stav određenih zemalja, poput Nemačke, da nema otvaranja drugih poglavlja pre poglavlja 23, 24 i 35".

"EU ima lekovit karakter za region"

Evropska unija ima lekoviti karkater kada je reč o smirivanju tenzija u regionu, izjavio je Ivica Dačić, poručivši da saradnja između zemalja regiona moguća jedino na osnovu zajedničkih interesa.

Dačić je, odgovarajući na pitanja učesnika Rouz-Rot seminara Parlamentarne skupštine NATO, kosntatovao da ovaj region nije poznat po saradnji koliko po sukobima, prevodeći uz pomoć predstavnika delegacije Turske naziv Balkan na dva pojma "bal", što znači "med", i "kan", što znači "krv".

"Ne znam da li je ova složenica tačno poreklo pojma Balkan, ali otprilike tako izgleda naša istorija, Veoma je veliki broj sukoba bio na našem prostoru u prošlosti i zato je neophodan proces međusobnog pomirenja", rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima proces pomirenja u regionu nije lak i traje previše dugo.

"Zemlje koje su ratovale u Drugom svetskom ratu desetak godina posle toga osnovale su Evropsku zajednicu za ugalj i čelik, i pronašle zajedničke interese, a mi se već 20 godina vrtimo u krug i ne postižemo velike iskorake u tom pogledu, a potrebno je to da bi ovaj region mogao da bude zona mira i bezbednosti", rekao je Dačić.

On je istakao da je upravo zato Evropska unija faktor za smirivanje situacije u regionu.

"Ideja Evropske unije ima lekoviti karakter na smirivanju svih tenzija koje postoje i baš zato Evropska unija mora da bude svesna da priča o zamoru od proširenja je priča koja nije tačna. Ona se odnosi na građane tih zemalja koji, u ekonomskoj krizi, ne žele da izdvajaju finansijska sredstva za druge zemlje. Ali kada je reč o mehanizmima za rešavanje problema, politika proširenja je nezamenjiva i kad tad se na to pitanje morate vratiti", zaključio je Dačić.

On je preneo reči člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakira Izetbegovića koji mu je, kako je objasnio, rekao da kada god se pokrene priča oko pomirenja u regionu započnu svađe i utvrđivanje ko je više ili manje kriv i ko kome treba da se izvini.

"Mnogo je iracionalnih kategorija u regionu. Imamo problem i s pitanjem granica, odnosno u našem slučaju razumevanja problema Kosova i Metohije. Mi ne osporavamo pravo na samoopredeljenje, ali osporavamo način da se to sprovodi jednostranim aktima, bez dogovora s državom od koje neko želi da se otcepi", rekao je Dačić.

Saradnja je moguća jedino na osnovu zajedničkih interesa i u tome bi trebalo da pokažemo mnogo više zrelosti i ozbiljnosti, konstatovao je Dačić.

"Mislim da smo došli do nivoa da smo počeli da se usmeravamo na projekte koji mogu da budu od regionalnog značaja", zaključio je Dačić.