Hoće li Hrvatska blokirati Srbiju?

Ovo ocenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa, koji istovremeno upozoravaju da je upotreba veta od strane zemlje-članice EU prema zemlji-kandidatu višestruko neproduktivna.

Odgovarajući na pitanje da li će Hrvatska nastaviti da u Briselu uslovljava Srbiju nerešenim bilateralnim pitanjima, Jovan Komšić, profesor Novosadskog univerziteta, kaže da se boji da bi se to moglo dogoditi.

Prema njegovom mišljenju, nije moguće očekivati strateški preokret političkih snaga u Hrvatskoj koje streme ideološkoj platformi nacionalne desnice, koje su dobile prvu političku bitku izborom nove predsednice i koje se pripremaju za parlamentarne izbore do kraja godine, ako ne i pre.

"U tom kontekstu nije moguće očekivati da neće koristiti svaku tribinu, u nacionalnom kontekstu pre svega, ali i u evropskom kontekstu, za emitovanje političkih poruka koje prijaju njihovim biračima. Nažalost, u toj nacionalizaciji politike njihovim biračima su vrlo bliske političke poruke zatezanja političkih odnosa sa Balkanom, koji još dugo mora sedeti u čekaonici za Evropu", kaže on, kako prenosi američki radio.

Do izvesnog ublažavanja tenzija moglo bi doći nakon bilateralnih susreta visokih zvaničnika dveju zemalja, kaže Komšić, ali dodaje da ne očekuje bitno odustajanje od politizacije neuralgičnih tema na ovim prostorima.

S druge strane, pojedini analitičari u Hrvatskoj napominju da predlaganje niza amandmana na izveštaj o napretku Srbije u Evropskom parlamentu od strane petoro hrvatskih evroparlamentaraca iz redova stranke desnog centra, nije hrvatska državna politika.

Hrvatska, podsećaju oni, je u više navrata naglasila kako neće rešavanjem bilateralnih pitanja uslovljavati srpske pregovore o članstvu u EU, a na to se obavezala i posebnom deklaracijom u Saboru

A kada se radi o akciji petoro hrvatskih evroposlanika, koji su svi izabrani s liste opozicionih stranaka, tu je reč o konstelaciji niza okolnosti, kaže za RSE politički analitičar Žarko Puhovski.

"Od lošeg zakona o univerzalnoj nadležnosti za ratne zločine i još gore prakse u Srbiji, preko hrvatske nečiste savesti zbog sporog procesuiranja ratnih zločina s hrvatske strane", zatim situacije nakon predsedničkih, a pre parlamentarnih izbora u Hrvatskoj, do niza HDZ-ovih evroparlamentaraca koji su odlaskom u Brisel ispali iz prave političke borbe, pa se tako pokušavaju vratiti," navodi on.

Prema njegovim rečima, sve je to potpuno nepotrebno budući da Srbija bar još deset godina neće ući u EU.

"Potpuno je svejedno što u ovom trenutku radi neko s hrvatske ili srpske strane - ili gotovo potpuno svejedno - jer oni koji će tada odlučivati verovatno su ljudi o kojima danas ništa ne znamo", kaže Puhovski.

Srpska zabrinutost nije bez temelja, jer bi Hrvatska - ako krene sa nekim uslovljavanjima - samo sledila praksu Italije koja je svoj pristanak na ulazak Slovenije u Uniju uslovljavala rešavanjem otvorenih graničnih pitanja, i mnogo bližim slučajem slovenačkog blokiranja hrvatskih pristupnih pregovora, navodi RSE.