Dualno obrazovanje, novi prijemni?

Ministar prosvete već razgovara sa nastavnicima i direktorima o tome kako se ponuda škola može prilagoditi potrebama privrede i lokalne zajednice.

Dualni model obrazovanja populariše trogodišnje škole i zanate, koji su poslednjih godina manje popularni. Ideja je da se čitav sistem usklađuje s privredom i to tako što bi učenici imali intenzivnu praktičnu nastavu u preduzećima u kojima bi se kasnije zaposlili.

Obrazovni sistem treba što više prilagodi potrebama privrede, kažu privrednici.

"Nešto što premijer stalno ponavlja je taj protestantski duh - raditi i učiti i kako ga pokrenuti u Srbiji", navodi Toplica Spasojević.

“Mislim da je to dobra kombinacija - raditi i učiti. Poslodavac tako kasnije dobije mnogo spremnijeg radnika, koji može odmah maltene da se uključi u proizvodni proces”, ističe Spasojević.

S druge strane, Zoran Drakulić kaže da bi kompanije rado primale ljude koji su u srednjim školama kroz praksu pokušavali da rade.

“Mi smo školovali jako mnogo ljudi i mi kao kompanija, a i preko udruženja privrednika. Mi i dan-danas imamo na školovanju preko pedesetak ljudi i to je nešto dobro”, navodi Drakulić.

Dualni model dao je rezultate u Nemačkoj, Austriji i Švedskoj, a sopstveni sistem razvile su i države poput Malezije, Singapura i Indonezije. Međutim, svaka država je specifična i sistem bi trebalo da prilagodi svojim potrebama, upozoravaju stručnjaci.

“Mi smo pričali sa ministrom Verbićem i insistiraćemo na tome da se već od 5. razreda uvede preduzetništvo, makar kao fakultatitivni predmet. Da mlade ljude obrazujemo, da im kroz jednostavne i lagane primere omogućimo da svi oni koji se zakače za tu ideju da budu spremni da jednog dana da kada budu odrasli mogu i da rade”, ističe ministar ekonomije Željko Sertić.

Uz podršku nemačkog GIZ-a, u sedam škola u Srbiji već se razvijaju novi trogodišnji profili, industrijski mehaničar, bravar, zavarivač i limar i električar i to u saradnji sa nekoliko kompanija.

Model je već počeo da se primenjuje u Mašinskoj školi u Kraljevu, Tehničkoj školi u Subotici, Politehničkoj školi u Kragujevcu, kao i u Novom Sadu, Obrenovcu, Lazarevcu i Mladenovcu.