Berlin:Polemika zbog jevrejske kape

Prema njenim rečima, istina je da je broj antisemitskih napada u Berlinu povećan, ali da su, recimo, u 2013. godini sedam od osam antisemitskih dela počinili pripadnici desne radikalne scene.

"Mi imamo jedan problem", rekla je Kolatova za Radio RBB i upozorila na opasnost da se antisemitizam "fokusira" na muslimane.

Ona je time reagovala na prošlonedeljnu izjavu predsednika nemačkog Centralnog saveta Jevreja Jozefa Šustera, koji je upozorio Jevreje da bi u problematičnim kvartovima trebalo da odustanu od nošenja tradicionalne jevrejske kape.

Šuster je, takođe, za RBB izjavio da je najveći broj jevrejskih objekata dobro osiguran, ali da je pitanje da li je "stvarno smisleno da se čovek u problematičnim kvartovima, u kvartovima gde ima mnogo muslimana, preko kape otkrije kao Jevrejin".

Kolatova je rekla da se koncentracija antijevrejskih dela na kvartove Berlina, gde pretežno žive muslimani, ne može statistički prepoznati.

Naglašavajući da 90 odsto antisemitističkih dela počine desničari, Kolatova je istakla da se u pogođenim delovima Berlina intenzivno, kroz određene programe, deluje protiv takvih tendencija i, istovremeno, navela da se u poslednje vreme i u muslimanskom miljeu uočava pojačano antijevrejsko ponašanje.

Slično kao i Kolatova, o Šusterovoj tezi izjasnio se i predsedavajući Centralnog saveza muslimana Nemačke Ajman Macjek, koji je rekao da su (Šusterova) "strahovanja opravdana", ali i upozorio na opasnost da se "socijalne napetosti" u nemačkim velikim gradovima "islamizuju".

Macjek je naglasio da bi se pojmovi "problematični kvartovi" i "islamski" mogli pogrešno tumačiti.

Predsednik nemačke Sužbe za zaštitu ustava Hans-Georg Masen podržao je, međutim, Šusterovu tezu i rekao da bi nošenje jevrejskih simbola moglo u nekim delovima Nemačke da izazove provokacije.

"Tamo bi Jevreji trebalo na odgovarajući način da se ponašaju", rekao je Masen, a mediji javljaju da je broj krivičnih dela antisemitske pozadine u Nemačkoj u porastu i da je u 2013. godini registrovano 788 takvih slučajeva, a prošle godine čak 1076.

U diskusiju se uključila i direktorka Američkog jevrejskog komiteta u Berlinu Didri Berger i požalila se na antijevrejsku klimu u nemačkim javnim školama.

"U mnogim školama je `Jevrejin` psovka", rekla je Bergerova i dodala da to mlade Jevreje traumatizuje i da na osnovu konkretnih slučajeva mobinga i opšte antijevrejske klime neki od njih idu radije u jevrejske ili škole koje nisu javnog karaktera.

Nemačka vlada je, kako se ističe, osigurala sveobuhvatnu zaštitu jevrejskim vernicima.

"Jevreji ne bi trebalo više nikada da se sakrivaju", rekao je ministar pravde Hajko Mas i posebno naglasio da "Nemačka čini sve da bi zaštitila jevrejski život".

Šefica savezne Službe protiv diskriminacije Kristin Liders je rekla da je nepodnošljivo da Jevreji moraju da razmišljaju o tome da li da javno nose ili ne nose jedan vidljivi znak svoje vere.

Ona je upozorila da se u društvu i politici ne bi smelo shvatiti kao znak "nove normalnosti" ako bi Jevreji morali o tome da razmišlljaju gde smeju, a gde ne smeju da nose "kipu", svoju tradicionalnu kapu.

Slično je reagovao i šef poslaničkog kluba demohrišćana u Bundestagu Folker Kauder, koji je rekao da je Šusterova izjava "alarm" i zahtevao da država i društvo učine sve kako bi se Jevreji mogli osećati sigurno.

Jevreji u Nemačkoj su, naročito prošlog leta, ukazivali na porast antisemitizma.

Nemački tabloid "Bild" pisao je da se svih deset jevrejskih škola i dvadeset dečjih vrtića u Nemačkoj nalaze pod stalnom policijskom kontrolom.

"Naoružani automatskom puškom nadgledaju policajci jevrejsku `Talmund-tora školu` u Hamburgu. Oni to radi iz straha od antisemitskih napada i prema instrukcijama sigurnosnih službi nemačkih pokrajina", pisao je tabloid prošle jeseni, navodeći da policija čuva i oko 60 jevrejskih objekata u Berlinu - muzeja i sinagoga.

Nemački mediji pišu o tužnoj jevrejskoj svakodnevici u Nemačkoj i navode da je to scenario koji bi, 69 godina posle nacizma, morao da ih postidi.

Kada je reč o nemačko-izraelskim odnosima, obeleženim tragedijom Drugog svetskog rata i zločinima faštičke Nemačke nad Jevrejima, mnogi nemački političari su poslednjih decenija intenzivno radili na pomirenju, unapređenju saradnje i podršci bliskoistočnom mirovnom procesu.