Hag: Suđenje Hadžiću i bez njega

U podnesku upućenom raspravnom veću, tužilac Daglas Stringer naglasio je da je "u interesu pravde" da proces bude nastavljen i okončan, čak i ako optuženi Hadžić ne bude u stanju da u njemu direktno učestvuje.

Prema ranijim podnescima, kojim je odbrana zatražila privremeno oslobađanje optuženog radi lečenja, Hadžič boluje od tumora u poodmakloj fazi, a od 26. februara trebalo je da bude podvrgnut hemoterapiji.

"Tužilaštvo zahteva da raspravno veće naredi nastavak suđenja radi okončanja dokaznog postupka odbrane, ako bude neophodno, ...i kada je optuženi nesposoban da prisustvuje. S obzirom na poodmaklu fazu suđenja i loše zdravstveno stanje optuženog, u interesu je pravde da odbrana bude brzo nastavljena na način koji će obezbediti pravičnost i integritet procesa", piše u današnjem podnesku tužioca Stringera.

Kako obrazlaže zastupnik optužbe, Hadžićevo pravo da prisustvuje suđenju "nije apsolutno" i može biti ograničeno kako bi se sprečio "značajan poremećaj procesa".

Tužilac je naznačio i da Hadžić suđenje može pratiti i preko video veze iz sudskog pritvora, ali i da proces mođe biti nastavljen i bez njegovog prisustva, ukoliko ga bolestt spreči.

Prema pravilima Tribunala, suđenje u odsustvu optuženog nije moguće. Hadžić je optužen za zločine nad Hrvatima i drugim nesrbima tokom sukoba u Hrvatskoj.

O zahtevu tužilaštva, kao i o ranijem Hadžićevom zahtevu da bude pušten na privremenu slobodu, odlučivaće uskoro raspravno veće predsedavajućeg Gija Delvoa iz Belgije.

Odbrana je u zahtevu podnetom 20. februara, po prvi put, precizirala da Hadžić boluje od tumora i da je bolest "u konačnoj fazi". U podnesku se precizira da pacijenti slični Hadžiću žive u proseku još "17 meseci", a da je vreme do rasta tumora i "ozbiljne onesposobljenosti" pacijenta oko pola godine.

"Dve četvrtine do dve trećine pacijenata je mrtvo u roku od dve godine od postavljanja dijagnoze", tvrdio odbrana. Hadžiću je, kako se navodi u podnesku, dijagnoza postavljena u novembru 2014.

Suđenje Hadžić u Hagu je u prekidu od oktobra prošle godine, kada mu je pozlilo u sudskom pritvoru.

Odbrana je podvukla da je lekarskim pregledima utvrđeno da je Hadžić "suviše bolestan da bi mu se sudilo" bar tokom naredna četiri meseca. Branioci preciziraju, navodeći nalaze specijalista, da je Hadžić do sada smršao 10 kilograma usled bolesti i lečenja.

Isto tako, "suviše je bolestan da bi postojao rizik da on pobegne", ako bi bio privremeno oslobođen.

Branioci su potcrtali da je u sledećim planiranim fazama lečenja neophodno da se pacijent što više odmara "što je nemoguće u pritvorskim uslovima". Tim pre što je pregled Hadžića magnetnom rezonancom planiran tek u maju ove godine.

Odbrana se poziva na odluke kojim je Tribunal svojevremeno privremeno oslobodio generale Vojske Republike Srpske Momira Talića i Đorđa Đukića zbog neizlečive bolesti. Obojica su umrli ubrzo po oslobađanju.

Hadžićeva odbrana je opširno citirala nalaze dvojice specijalista o nesposobnosti njihovog klijenta da učestvuje u procesu.

Hadžića su, kao poslednjeg optuženog u bekstvu, vlasti Srbije uhapsile u leto 2011. Suđenje je počelo u oktobru 2012. U trenutku prekida procesa, u toku je bila Hadžićeva odbrana.

Optužnica Hadžića tereti za progon Hrvata na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, istrebljenje, ubistva, nezakonito pritvaranje, mučenje, nečovečna dela, deportaciju i prisilno premeštanje, 1991-93. u istočnoj Slavoniji i Kninskoj krajini. Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti.

Optužen je i za kršenje zakona i običaja rata: ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje naselja neopravdano vojnom potrebom, uništavanje verskih objekata i pljačku privatne i javne imovine.

Cilj tih zločina, po optužnici, bilo je trajno i nasilno uklanjanje nesrpskog stanovništva radi uključivanja velikog dela teritorije Hrvatske u ujedinjenu srpsku državu.

U tom "udruženom zločinačkom poduhvatu", po optužnici, Hadžić je učestvovao zajedno sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem, Milanom Martićem, Milanom Babićem, Jovicom Stanišićem, Frankom Simatovićem zvanim Frenki, Vojislavom Šešeljom, Radovanom Stojčićem zvanim Badža, generalima JNA Veljkom Kadijevićem i Blagojem Adžićem, Radmilom Bogdanovićem, Mihaljem Kertesom i Željkom Ražnatovićem zvanim Arkan.