"Do EU sinergijom države i NVO"

Istovremeno, istakla je Joksimović, Brisel bi trebalo da prestane sa formalnim porukama Srbiji i da otvoreno prizna da je proces proširenja nedovršen dok se zemlje zapadnog Balkana ne priključe EU.

"Čini se da je u ovom trenutku potrebno da svi nekako pomognemo Srbiji da se krene napred", uverena je Joksimović.

Prema njenim rečima, da bismo se zaista što pre pridružili EU potrebna je "jedna vrsta sinergije i podrške kako bi se što široj javnosti objasnilo s kakvim problemima smo suočeni i koji je najkraći, najbolji i najblaži put da te probleme prevaziđemo", smatra Joksimović.

Najveću ulogu, kaže, treba da ima civilni sektor, koji bi trebalo da "stalnim obraćanjem i objašnjavanjem" omogući građanima da razumeju s čim Srbija sve treba da se suoči u procesu evrointegracija.

U tom kontekstu ona ukazuje da država ne treba svaku kritiku nevladinog sektora da posmatra kao napad, ali i da nevladine organizacije ne treba da kritikuju samo zarad sopstvenog pozicioniranja.

"Potrebno je realno sagledavati da li postoji prostor da se određene aktivnosti održe kako bi put Srbije ka široj demokratizaciji i boljem životu tekao lakše i brže. Ne govorimo o EU kao cilju, već kao o sredstvu da se Srbija što brže nađe na listi uređenih i demokratski razvijenih zemalja", smatra Joksimović.

U prilog tome direktorka Centra za spoljnu politiku podsetila je da, uprkos "teškom i bolnom" reformskom procesu kroz koji zemlja mora da prođe, Srbija u ovom trenutku ima najširi politički konsenzus u svojoj istoriji u vezi sa daljim procesima evropskih integracija.

"Od 2000. društvo je bilo prilično podeljeno u vezi sa idejom o evropskim integracijama, dok smo na poslednjim izborima, došli do toga da nijedna evroskeptična stranka ne uđe u parlament. Trenutno Srbija ima najširi politički konsenzus u vezi sa daljim procesima evrointegracija. To je ohrabrujuće i to stalno treba ponavljati pred našim evropskim partnerima kada se izražava sumnja koliko je Srbija posvećena tom procesu", rekla je Joksimović.

Ona podseća da je Srbija u dosadašnjem toku pregovora naišla na određene otežavajuće okolnosti, koje su, zbog politike uslovljavanja, povremeno obarale podršku evrointegracijama i na ispod 50 odsto, ali da se jasno pokazalo da svaki put kada se postigne nekakav uspeh u integrativnom procesu, takva vrsta podrške odmah raste.

Naglasivši da je za Evropsku uniju pitanje proširenja bezbednosno pitanje, Joksimović je istakla da i poruke iz Brisela utiču na brzinu srpskih reformi.

Saglasila se sa stavom bivšeg evropskog komesara za proširenje Gerharda Ferhojgena, koji je na Beogradskim dijalozima savetovao evropske kolege da Srbiji pošalju jasnu poruku da Evropa nije kompletna bez Srbije.

Uz napomenu da i EU ima svoje unutrašnje teškoće i da razloge za različite poruke iz zemalja te zajednice treba tražiti u njihovom unutrašnjem javnom mnenju, Joksimović ukazuje na činjenicu da evropski političari često u takvim situacijama pokušavaju da se dodvore sopstvenim glasačima šaljući oštre poruke o novom proširenju.

"EU je u institucionalnoj i ekonomskoj krizi i, samim tim, građanstvo nema previše pozitivne stavove o daljem procesu proširenja, ali upravo je na političkoj eliti da, kroz adekvatne korake i postepeno objašnjavane situacije, dovede do toga da Evropa prigrli i još ovaj jedan komad koji je preostao unutar njenih granica", rekla je Joksimović dodavši da među evropskom političkom elitom postoji mišljenje da je proces proširenja nedovršen dok se zemlje zapadnog Balkana "ne inkorporiraju u briselsku strukturu".

Pred Srbijom je ozbiljan i težak put, ocenila je Joksimović i izrazila nadu da će se u narednom periodu otvoriti prostor da reformski napori koje Srbija čini budu adekvatno nagrađeni i da će se Srbija "u nekom prihvatljivom roku" reformisati i postati prihvatljiva za punopravnu članicu EU.

"Ukoliko nije adekvatno unapred prilagođena izazovima koji će je u okviru članstva sustići, onda to za nju ne predstavlja prednost već određenu vrstu izazova koji ne može prevazići. Bez adekvatne spremnosti članstvo može postati kontraproduktivno", zaključila je Joksimović naglasivši da je važno da se proces reformi kreće u pozitivnom pravcu.