EP: Odbačeni hrvatski zahtevi o SRB

Hrvatski zahtevi uglavnom nisu prošli kroz proceduralne filtere parlamenta ili su znatno ublaženi, saznaje Tanjug iz uvida u tekst usaglašenih amandmana.

Članovi Spoljnopolitičkog komiteta EP raspravljaće po podne o predlogu rezolucije izvestioca Dejvida Mekalistera o napretku Srbije u evropskim integracijama i o amandmanima na Mekalisterov prvi nacrt, koji je Komitetu predstavljen prošlog meseca.

Poslanici iz Hrvatske tražili su tada da se u rezoluciju unesu amandmani u kojima se, između ostalog, zahteva korekcija granica na Dunavu, pronalaženje svih nestalih u ratu u Hrvatskoj, kompenzacija za pripadnike hrvatskih oružanih snaga koji su prošli kroz zarobljeničke logore, kao i da Srbija odustane od procesuiranja optuženih za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj.

Većina tih zahteva, međutim, nije ušla u takozvane kompromisne amandmane koji su u međuvremenu usaglašeni kroz konsultacije između poslaničkih grupa i o kojima će se raspravljati u Spoljnopolitičkom komitetu.

Tako se u amandmanima pitanje granice Srbije i Hrvatske uopšte ne pominje, niti se dovodi u pitanje pravo Srbije da sudi optuženima za ratne zločine počinjene na celoj teritoriji bivše Jugoslavije.

Umesto toga, "Srbija se ohrabruje da nastavi saradnju sa Haškim tribunalom i intenzivira domaća suđenja za ratne zločine, uz pojačanu regionalnu saradnju kako bi žrtve i njihova rodbina dočekali pravdu", piše u predloženom amandmanu.

Dodaje se da bi trebalo obeštetiti sve žrtve ratnih zločina počinjenih u bivšoj Jugoslaviji i njihove porodice, bez konkretnog pominjanja ijedne zemlje ili nacije.

Iako su hrvatski poslanici tražili da se u rezoluciji ponovo osudi puštanje na slobodu Vojislava Šešelja i izostanak glasne osude njegovih stavova od zvaničnog Beograda, u kompromisnom amandmanu piše samo da bi "vlasti Srbije trebalo da se uzdrže od antievropske retorike".

S obzirom na to da su kompromisni amandmani već usaglašeni među glavnim poslaničkim grupama, praktično je izvesno da će oni u tom obliku ući u konačan tekst rezolucije, o kome će se u Spoljnopolitičkom komitetu glasati sutra, a na plenarnoj sednici EP u martu.

Prema ustanovljenoj proceduri, hrvatski poslanici imaju pravo da traže da se o njihovim zahtevima koji nisu ušli u kompromisne amandmane glasa posebno, ali dosadašnja praksa pokazuje da su šanse da se oni usvoje minimalni.

Rezolucije EP nisu obavezujuće, ali su Evropska komisija i Savet EU dužni da ih uzimaju u obzir prilikom odlučivanja.

Joksimovićeva: Amandmani hrvatskih poslanika za unutrašnju upotrebu

Amandmani hrvatskih poslanika na Rezoluciju Evropskog parlamenta o Srbiji služe za unutrašnju političku upotrebu u Hrvatskoj i nije bilo očekivano da budu prihvaćeni, izjavila je direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović.

"Čini se da su i amandmani podneti Evropskom parlamentu više bili za unutrašnju političku upotrebu u Hrvatskoj, nego što su imali realne šanse da se etabliraju u okviru Rezolucije o napretku Srbije", navodi Joksimovićeva u izjavi Tanjugu.

Ona je rekla da Hrvatska kroz briselsku agendu pokušava da plasira određenu vrstu nerešnih bilateralnih problema sa Srbijom, a da nije bilo očekivano da takvi zahtevi naiđu na odobravanje od strane evropskih partnera.

"U prilog tome govori i činjenica da veliki broj amandamana koji je hrvatska strana podnela nije prihvaćen ili je retorički ublažen", rekla je Joksimović eva.

Ona navodi da je evidentno da Hrvatska ima "zaoštrenu" retoriku prema Srbiji, ustanovljenu još tokom predizborne kampanje za predsedničke izbore, i dodaje da se može očekivati da se takav ton nastavi, s obzirom na to da se Hrvatskoj bliže i parlamentarni izbori.