Šta je Putina dovelo na pregovore?

U analizi aktuelnog stanja u ratom zahvaćenoj regiji navodi se da je predsednik Rusije Vladimir Putin zaključio da bi prvi mirovni sporazum potpisan 5. septembra u Minsku bio strateški poraz, s obziromna to da bi se sukob zamrzao u trenutku dok separatisti kontrolišu tek trećinu zajedničke teritorije DNR i LNR.

“Novi nalet ruske vojne pomoći početkom godine vodio je velikoj ratnoj eskalaciji, koja je kao rezultat dala mnogo žrtava sa jedne i sa druge strane, kako civila tako i vojnika. Iako su pobunjenici napredovali, oni su uspeli da prošire kontrolu na svega dve teritorijalne oblasti“, navodi Rojters.

U tekstu se postavlja pitanje šta je njih i ruskog predsednika Vladimira Putina dovelo za pregovarački sto.

“Ukrajinski otpor i rast uticaja zapadnih ekonomskih sankcija su odigrali ključnu ulogu. Drugi faktor može biti transatlanska debata oko slanja oružja ukrajinskoj vojsci. Argument za naoružavanje je to što ekonomske sankcije nisu sprečile Putina da interveniše u Ukrajini, što su reči iz SAD, a argument protiv iznela je nemačka kancelarka Angela Merkel, oštro se zalažući za političko rešenje sukoba“, dodaje Rojters.

Prema ovoj analizi, dogovor iz Minska se ne razlikuje umnogome od onog iz prošle godine, što bi moglo da dovede do nastavka konflikta, jer dovodi u pitanje Putinove strateške ciljeve.

“Sudbina Debaljceva je nepoznata, neće biti demilitarizovane zone, oružje će biti odbačeno na određenoj teritoriji, ali ono može lako da se nađe u rukama pobunjenika i ukrajinske vojske“, zaključuje se u tekstu.