Šta je EU poručila Ciprasu

Ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc smatra da je pozitivna budućnost Grčke moguća samo sa EU.

On je, u izjavi novinarima, kazao da se svaki ishod izbora mora poštovati.

"Uveren sam da je jedna pozitivna budućnost Grčke, posebno što se tiče reformskog puta, moguća, ne protiv, već samo sa EU", naglasio je Kurc.

S tim u vezi je izrazio nadu da će Atina nastaviti reformske napore proteklih godina, te da će nova vlada imati konstruktivnu saradnju sa EU, u interesu svih.

Francuska će biti uz Grčku

Portugalski premijer Pedro Pasoš Koeljo izjavio je danas da nova grčka vlada treba da "poštuje evropska pravila", kao što to čini Portugal, koji je već "prevazišao" iskušenja kroz koja trenutno prolazi Grčka.

"Nadam se da će vlada koja će preuzeti dužnosti u Atini uskladiti potrebe privrednog rasta sa potrebom da poštuje evropska pravila", rekao je novinarima Koeljo, dan posle pobede grčke levičarske Sirize na parlamentarnim izborima.

Portugal je "prevazišao fazu u kojoj se Grčka nalazi danas. Uspeli smo da smanjimo deficit u okviru prihvatljivih granica i ove godine ispunili smo cilj za deficit da bude manji od tri odsto BDP-a", dodao je on.

Portugalski premijer rekao je da želi da Grčka ostane članica evrozone, ali je dodao i da ne može ni da zamisli da "neka zemlja ne poštuje svoja obećanja i ne plaća dugove".

"Evropske zemlje koje imaju velike finansijske neravnoteže moraju da reše ta pitanja, kao što je to bio slučaj sa Irskom i Portugalom", kazao je Koeljo.

Novog grčkog premijera Aleksisa Ciprasa predsednik Francuske Fransoa Oland pozvao je danas u telefonskom razgovoru da "odmah dođe u Pariz", saopšteno je iz Olandove kancelarije.

"Francuska će biti uz Grčku u ovom teškom periodu za njenu budućnost sve dok se ona ne nađe ponovo na putu stabilnosti i rasta", poručio je Oland.

Otpis duga Grčkoj bi izazvao domino efekat

Slovenački državni vrh čestitao je pobedu ekstremno desno orijentisane Sirize, predvođene liderom Aleksisom Ciprisom, na vanrednim parlamentarnim izborima u Grčkoj izrazivši nadu da će ta zemlja sa novim rukovodostvom poštovati evropska pravila.

"Prerano je govoriti o tome kako će Grčka postupati ubuduće, ali se nadam da će evropska pravila biti poštovana", kazao je slovenački premijer Miro Cerar u izjavi na nacionalnu agenciju STA.

"Važno je da Grčka i dalje poštuje pravila", kazao je Cerar, upozorivši da se radi o pravilima zajedničkim za sve članice Evropske unije i evrozone.

Slovenački ministar spoljnih poslova Karl Erjavec je rekao da ne veruje da će Grčkoj biti odobren otpis dela duga kako je to Siriza najavila.

"Otpis duga Grčkoj bi izazvao domino efekat, jer bi isto onda mogla da zahteva i Slovenija", rekao je Erjavec novinarima.

Slovenija nije u evropskom programu pomoći kao Grčka, ali joj je pre skoro dve godine pretio sličan scenario.

"Grčka će morati da ispuni ono što je u prošlosti preuzela kao svoju obavezu", kazao je slovenački ministar.

Spremnost za pregovore s novom grčkom vladom

U Evropskoj uniji je s uznemirenjem, a delom i s razumevanjem prihvaćena ubedljiva izborna pobeda i dolazak na vlast u Grčkoj levičarske vlade koja traži obustavljanje politike "stezanja kaiša".

Čelnici EU Donald Tusk, Žan-Klod Junker i Mario Dragi i ministri finansija evrozone danas se sastaju s jasnim porukama o spremnosti da se pregovara s novom vladom u Atini. Glavna tačka dnevnog reda je dovršetak drugog plana podrške Grčkoj od 130 milijardi evra, odobrenog Atini pod uslovom da nastavi štednju i strukturne reforme.

Nagovešteno je da bi se grčkoj vladi mogao dati duži rok da ispuni uslove, odnosno da iznese šta je spremna da uradi.

Ocene vodećih političara u EU su različite i tako je britanski premijer Dejvid Kameron rekao da će vlada levice u Grčkoj uneti nestabilnost u zonu evra i celu Uniju, te zato Velika Britanija mora da se okrene svom modelu koji daje privredni rast i otvara nova radna mesta.

Šef italijanske diplomatije Paolo Đentiloni je naglasio da se "mesecima vodi bitka između stezanja kaiša i elastičnijeg stava (u ispunjavanju pakta stabilnosti evrozone)" i da "nema sumnje da će grčki ishod, ako se politički reši realističnim i fleksibilnim pregovorima, ići u susret zahtevu da se napusti strogost, što traži i Italija".

Predsednik Evrogrupe koja okuplja ministre finansija zone evra Jerun Dejselblum je izjavio da se "ako je nužno, može razgovarati i o održivosti duga". On je time odgovorio na pitanje novinara postoji li spremnost kod evropskih partnera da se pregovara i o restrukturisanju i reprogramiranju grčkog duga od ukupno 320 milijardi evra, što traži partija Siriza, koja će formirati novu grčku vladu.

Dejselblum je dodao da "očekuje da se sa Sirizom radi na jačanju grčke privrede".

Ključno pitanje je da li je nužno nastaviti strogi program "stezanja kaiša", iako je i u EU zaključeno da za obnovu privrednog rasta i zapošljavanja nije dovoljna, samo štednja, kresanje budžetskog deficita i dugova, već i zamašne investicije i reforme.

Upravo zato je Evropska centralna banka i odlučila da uloži hiljadu i sto milijardi evra u kupovinu državnih obveznica evropske dvadesetosmorice, ali je nemački ministar finansija Volfgang Šojble stavio do znanja da Grčka neće moći da koristi ovu veliku olakšicu ako ne bude poštovala program štednje i reformi.

Preovlađujuća ocena u sedištu EU u Briselu i bar polovini vlada Unije jeste da je budući grčki premijer Aleksis Cipras, iako istrajava na glavnoj izbornoj poruci o prestanku stezanja kaiša, jasno predočio mogućnosti za nagodbu i "pregovore o rešenju koje bi za sve bilo korisno", naglasivši da će vlada program sprovesti bez dodatnog opterećenja budžeta.

Evropska komisija je saopštila da "poštuje suvereno i demokratsko opredeljenje grčkog naroda" i naglasivši da je "Grčka poslednjih godina ostvarila zavidan napredak", istakla "spremnost za saradnju s novom vladom u Atini".

Francuski ministar finansija Mišel Sapen je izjavio da su "partneri Grčke spremni da novoj grčkoj vladi daju određeno vreme da bi se ozbiljno moglo pregovarati o planu pomoći" EU i Međunarodnog monetarnog fonda(MMF) Atini.

Pažnju je privukla i izjava direktorke MMF-a Kristin Lagard da će se razgovarati s vladom Sirize o strukturnim reformama,"što nisu mere štednje, već temeljne reforme koje treba sprovesti u državnom aparatu, mehanizmu prikupljanja poreza i ubrzavanju sudskih odluka".

Grčka mora poštovati dogovore vezane za finansijsku pomoć da bi se sredilo pitanje dugova, podvukla je Kristin Lagard, a Evropska centralna banka je predočila da ta institucija EU neće i ne može razmatrati otpisivanje većine grčkih dugova, što je, uz obustavu stezanja kaiša "bio glavni zahtev na izborima pobedničke grčke stranke Siriza".

Vrlo oprezno, ali jasno zalaganje za nagodbu istakao je francuski predsednik Fransoa Oland, koji je izjavio da želi saradnju s vladom Sirize "u službi privrednog rasta i stabilnosti zone evra... solidarnosti i odgovornosti".

Zasad je jedino ministar finansija Irske, Majkl Nunan podržao zahtev Ciprasa da se održi međunarodna konferencija o restrukturiranju grčkog duga.