Ankete: Siriza u prednosti

Grčka levičarska partija Siriza osvojila je oko 35,5 odsto glasova i vodi u odnosu na Novu demokratiju za šest odsto na današnjim prevremenim parlamentarnim izborima, rezultati su anketa na biralištima koje je pribavila agencija RIA "Novosti".

Siriza je osvojila od 33,5 do 35,3 odsto glasova, a Nova demokratija, desnog centra pod vođstvom premijera Antonisa Samarasa, ima od 25,5 do 27,6 odsto.

Za njima sledi desničarska partija Zlatna zora sa 6,4 odsto osvojenih glasova.

Prema preliminarnim podacima, ukupno sedam stranaka prešlo je prag od tri odsto neophodnih za ulazak u parlament.

Glavni favorit na izborima je ekstremno levičarska stranka Siriza, čija pobeda bi mogla da označi politički preokret u Evropi gde i neke druge populističke partije žele da započnu vlastitu kampanju protiv mera štednje, upozoravaju analitičari i dodaju da bi ovi izbori mogli da budu odlučujući za ostanak zemlje u evrozoni.

Na izborima učestvuju 18 partija i četiri kolacije.

Glavne partije su, pored Sirize, vladajuća konzervativna Nova demokratija (ND), PASOK, Zlatna zora, Komunistička partija, Potami (Reka), Demokratska levica.

Prema objavljenom istraživanju javnog mnjenja, Siriza ne prestaje da uvećava svoju prednost u odnosu na druge partije i ND premijera Antonisa Samarasa i ona sada iznosi 5,3 odsto razlike i istraživanje pokazuje da bi Siriza trebalo da osvoji 36 odsto glasova.

Siriza je osnovana 2000. godine i partija je okupila bivše marksiste, socijaldemokrate, trockiste i druge grupe koje se bore protiv grčkog establišmenta.

Aleksis Cipras (40) nalazi se na čelu partije koja svoj pobednički talas beleži od prethodnih izbora, održanih u junu 2012, kada je sasvim očekivano osvojila drugo mesto i tada je nazvana suštinskim i moralnim pobednikom tadašnjih izbora.

Grci izlaze na prevremene izbore budući da parlament te zemlje iz tri pokušaja nije uspeo da izabere novog šefa države i, prema Ustavu, u tom slučaju se raspisuju parlamentarni izbori.

Grčki parlament je raspušten 31. decembra, pošto nije, u trećem i poslednjem krugu, uspeo da izabere nekadašenjeg evropskog komesara Stavrosa Dimasa (73) za budučeg šefa države, a pošto mu je podršku dalo 168 poslanika, dok ga 132 poslanika nisu podržala.