"Region brže da rešava probleme"

"Želimo da ta pitanja tokom ove godine držimo visoko u javnosti, kako bismo naterali vlasti tih zemalja da ih što pre rešavaju", rekao je kopredsednik te mreže nevladinih organizacija Aleksandar Popov Tanjugu.

On je istakao da u okviru Igmanske inicijative pripremaju studiju u kojoj će biti dat presek onoga što se na ovim prostorima dešavalo u protekle dve decenije, šta je urađeno, kakvo je aktuelno stanje i, kako je dodao, biće nominovano "nekih osam nerešenih pitanja" u odnosima između Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore.

"Ta studija trebalo bi da bude predstavljena na drugoj ovogodišnjoj sesiji Igmanske inicijative, u novembru u Sarajevu, kojom će biti obeležen jubilej - 20 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma", kazao je Popov.

Na tom skupu, prema njegovim rečima, očekuje se učešće šefova država ovog regiona kao i dolazak novog komesara za proširenje EU Johanesa Hana, imajući u vidu to da je njegov prethodnik na toj funkciji Štefan File prisustvovao poslednjoj sesiji Igmanske inicijative u Beogradu 2011. godine.

Na proleće ove godine, takođe u Sarajevu, biće održana sesija Igmanske inicijative povodom 15. godišnjice postojanja i rada tog pokreta, koji obuhvata više od 140 nevladinih organizacija iz BiH, Hrvatske, Crne Gore i Srbije, naveo je Popov i napomenuo da se i za tu priliku očekuje dolazak predsednika tih država.

On je istakao da će posebna pažnja na tim skupovima biti posvećena BiH, koje se Dejtonski sporazum najviše i tiče, "a koja je ostala problem oko koga se i danas zamajava EU i međunarodna zajednica u celini"

"Kada je reč o BiH, želimo da podržimo zajedničku inicijativu Nemačke i Velike Britanije da ona ide prema EU po posebnom koloseku, s obzirom na to da ima niz specifičnosti", rekao je Popov i dodao da se sve više u prvi plan stavlja potreba da se BiH što pre integriše u EU, kako bi se "sprečila njena dalja devolucija".

Popov je naglasio da je otvorena pitanja u našem regionu neophodno što pre rešavati, jer ona prete da izazovu neke nove nesporazume između država, podsetivši da smo već imali pretnju Hrvatske o uslovljavanju prijema Srbije u EU.

"Slično uslovljavanje našoj zemlji bilo je i od Rumunije zbog rešavanja pitanja vlaške manjine, a moglo bi da budu postavljena i pitanja granica između pojedinih država u regionu", dodao je on.

Zato je važno da se ta pitanja naznače i da se insistira na njihovom rešavanju, jednog po jednog, "a ne na ovako sporom koloseku, kao što je bilo do sada", naglasio je Popov.