Azil u Srbiji tražilo 16.500 ljudi

Prošle godine azil je tražilo oko 7.000 ljudi.

U centrima za azil prošle godine bilo je smešteno oko 10.000 tražilaca azila, rečeno je na konferenciji za novinare i istaknuto da je trenitno u pet centara za azil (Banja Koviljača, Bogovađa, Sijenica, Tutin i Knjača), čiji su kapaciteti 770 mesta, ukupno smešteno nešto više od 360 ljudi.

"Samo sedmoro od svih ljudi koji su tražili azil u Srbiji prošle godine dočekalo je kraj procesa, jer mali broj njih ima nameru da ostane trajno u Srbiji, koja je zapravo traznzitna zemlja ka zapadnoj Evropi", rekao je komesar Srbije za izbeglice i migracije Vladimir Cucić.

Cucić je istakao da se Srbija stara o tražiocima azila najbolje što može, da su im obezbeđeni smeštaj, hrana, obuća, odeća, sredstva za higijenu i naveo da u ovom trenutku nema problema sa nedostatkom smeštajnih kapaciteta.

"U svakom momentu naši kapaciteti su bili dovoljni za sve kojima je bio potreban smeštaj dok čekaju na završetak azilne procedure", rekao je on i dodao da ove godine očekuje smanjenje broja tražioca azila, jer, kako je naveo, nema novih žarišta na Bliskom istoku i u Africi, odakle u Srbiju dolazi najveći broj azilanata.

Cucić je ocenio da broj ljudi koji traže azil u Srbiji za državu ne može da predstavlja problem, navodeći da se zemlje regiona poput Mađarske, Bugarske, Grčke i Turske suočavaju sa desetinama hiljada onih koji traže azil.

"Srbija će na obavezu zbrinjavanja tražilaca azila odgovoriti ne samo zbog EU integracija, već i zbog toga svoje nedavne prošlosti i toga šta su zemlja i građani preživeli", kazao je Cucić.

On je zahvalio građanima Srbije što prošle godine nije bilo pojave ksenofobije i nastupa protiv azilanata i podsetio da su tražioci azila među prvima pritekli u pomoć građanima koji su se borili protiv poplava u Šapcu, Krupnju, Kladovu.

Cucić je najavio i da će u narednih godinu i po dana iz IPA predpristupnih fondova finansirati projekat kojim će se usaglasiti zakonodavstvo u oblasti traženja azila u skladu sa direktivama koje se odnose na priznavanje njihovog statusa, prijem i integraciju i koji će omogućiti da Srbija bude spremna za pristupanje EU u tom segmentu.