Da li ZG menja politiku prema BG?

Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku rekla je u Vestima B92 da se čini da takvih promena neće biti.

"Ono što je interesantno jeste da je Srbija bila tema u kampanji. Hrvatska odavnao nije tema u kampanjama u Srbiji. Opterećeni ekonomskim problemima bilo je potrebno u kampanji da se pronađe spoljni neprijatelj. Hrvatska tek sada ulazi u period političke turbulencije, čekaju nas parlamentarni izbori i očekujem da će se retorika vezana za Srbiju vratiti na oštriji kurs", kaže Joksimovićeva.

Politikolog Jovan Komšić smatra da odnosi sa Srbijom neće biti prioritet u hravatskoj politici.

"Nije povoljna okolnost što je reč o kohabiticiji, što je predsednica najavila prevremene izbore, što će doći do oštrije utakmice između SDP-a i HDZ-a i ne može se očekivat da će predsednica držati harmoničnu politiku, iako je najavila da će braniti bolji položaj Srba. Nisam siguran da će i bilateralni odnosi doći u novu fazu krize", smatra Komšić.

I Komšić i Joksimovićeva smatraju da će glavna pitanja između odnosa Srbije i Hrvatske i dalje biti tužbe pred Međunarodnim sudom pravde, pitanje nestalih, granice.

"Između Srbije i Hrvatske postoji lista otvorenih pitanja koja se ne smanjuje. Hrvatska kao članica EU poseduje ucenjivački kapital. Bez obzira što se u kampanji čulo da će pomoći Srbiji, možemo očekivati da ćemo imati istu situaciju kao što je Hrvatska imala sa Slovenijom kada je Hrvatska pregovarala sa EU", kaže Joksimovićeva. iframe frameBorder="0" src="http://www.b92.net/embed/index.php?nav_id=946107" width="640" height="360" webkitallowfullscreen mozallowfullscreen allowfullscreen class="b92Video" >

"Srbija mora da odradi svoj posao na putu ka EU"

Potpredsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović, međutim, veće promene očekuje u samoj Hrvatskoj i smatra da će vrlo brzo biti raspisani prevremeni parlamentarni izbori.

"Čini mi da odnosi neće biti poremećeni i u ovom trenutku ne vidim da će doći do bilo kakve suštinske promene politike Zagreba prema Srbiji", kaže Đukanović u izjavi Tanjugu.

Đukanović kaže da će Hrvatska, međutim, svakako pokušati da iskoristi to što je članica Evropske unije i to ne samo kad je reč o Srbiji, već i drugim zemljama zapadnog Balkana, pre svega, kad je reč o Bosni i Hercegovini.

Sagovornik Tanjuga veruje da će vrlo brzo biti raspisani prevremeni parlamentarni izbori.

Imajući u vidu političke sisteme u zemljama jugoistočne Evrope, kohabitacija "nije nekakvo trajno rešenje, a posebno nije delotvorno u smislu normalnog funkcionisanja", rekao je Đukanović.

"Očekujem da će u narednom periodu i to vrlo brzo doći do razrešenja ovog pitanja na taj način što će pre vremena biti raspisani izbori", naveo je on.

On je podsetio da je Kolinda Grabar Kitarović sinoć u slavljeničkom govoru pokazala "težnju da se utiče i na zbivanja u Bosni, odnosno na ono što se naziva hrvatskim pitanjem u toj državi".

Đukanović podseća i na njenu predizbornu izjavu da će insistirati na rešavanju pitanja nestalih osoba u procesu evrointegracija naše zemlje, ali i na izjednačenom statusu Hrvata u Srbiji sa položajem Srba u Hrvatskoj.

U vezi sa otvorenim pitanjem međudržavnog razgraničenja, Grabar Kitarovićeva je najavila da će ono biće prepušteno Međunarodnom sudu pravde ukoliko Hrvatska i Srbija same ne budu mogle da reše spor, naveo je on.

"Ali koliko će istrajavati na tim pitanjima - zavisi od podrške koju Hrvatska bude imala u EU", smatra Đukanović.

Budući da je bila velika izlaznost birača u Hrvatskoj i dijaspori, pre svega, u BiH, on kaže da se mogla predvideti pobeda Kolinde Grabar Kitarović sa malom razlikom glasova u odnosu na aktuelnog predsednika Iva Josipovića.

"Očigledno je da je njen poziv bosanskohercegovačkim Hrvatima na mobilizaciju i ukazivanje na, kako je rekla, njihov neravnopravan položaj u BiH doprinelo da se što veći broj glasača hrvatske nacionalnosti pojavi u drugom izbornom krugu i da ona pobedi", ukazao je ovaj analitičar.

Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) Nataša Dragojlović rekla je da, ko god vladao Hrvatskom ili ma kojom drugom članicom EU, Srbija treba da odradi svoj deo posla u procesu evropskih integracija.

Dragojlovićeva je, u izjavi Tanjugu, komentarisala najavu nove predsednice Hrvatske Kolinde Grabar Kitarović da bi Zagreb mogao da uslovljava put naše zemlje ka EU, i naglasila da treba imati u vidu da je Hrvatska samo jedna od 28 članica.

"Treba sagledati njenu realnu snagu, koja se može proveriti na EUROSTAT-u. Njen kredibilitet je proporcionalan činjenici da joj je javni dug 80 odsto BDP", istakla je Dragojlovićeva.

Pregovori se, podsetila je ona, vode sa svih 28 država članica, pri čemu je potrebno veliko znanje i diplomatska veština da se sa svakim pregovara i obezbedi podrška za članstvo u EU.

"Rešenje je u našoj spremnosti za članstvo i sposobnosti da to argumentujemo, ma kako pojedinačne države članice bile dobronamerne ili nedobronamerne", ukazala je ona.

Osvrnuvši se na loš ekonomski saldo Hrvatske u prvoj godini članstva, Dragojlovićeva kaže da ta zemlja nije na pravi način iskoristila mogućnosti u početnoj fazi ulaska u EU, te da je takav saldo posledica loše sprovedenih reformskih mera na putu ka članstvu.

Njen politički kredibilitet, navodi Dragojlovićeva, poljuljan je odmah po stupanju u članstvo odbijanjem da isporuči sopstvenog građanina Nemačkoj.

"Volela bih da mi od Hrvatske što više naučimo na njenim greškama, propustima koje ne bismo smeli da napravimo, pripremama koje su neophodne, problemima koje je ova država imala sa Slovenijom tokom pregovora", kaže ona.

Pregovori nisu samo tehnička stvar, već i pitanje vrednosnog opredeljenja, a jedno od njih je i nesebična pomoć kandidatima za buduće članstvo u EU, objasnila je ona, naglašavajući da to spada i u obavezu svih država članica.

Komentarišući izbornu pobedu Kolinde Grabar Kitarović, Dragojlovićeva kaže da je "jedina dobra vest sa juče održanih predsedničkih izbora u Hrvatskoj - da je pobedila žena".

"Ako ipak nešto od njenih sinoćnih izjava i pretekne i nađe se u njenoj zvaničnoj politici, treba imati u vidu da su njena ovlašćenja vrlo uska, a da su hrvatska spoljna i bezbednosna politika određene članstvom u EU i NATO", navodi koordinatorka NKEU.

Ona smatra da tesna pobeda protiv Ive Josipovića govori o tome da je hrvatsko biračko telo duboko podeljeno i to po ideološkoj osnovi, kao i da članstvo u EU nije neutralisalo posledice ratne i nacionalističke retorike i ideologije iz devedesetih.

"Ekonomska situacija, koja je veoma loša, pogoduje zahtevima za političkim promenama. Pobeda opozicione kandidatkinje otvara mogućnost novih parlamentarnih izbora", kaže Dragojlovićeva.

Prema njenim rečima, Grabar Kitarovićeva će provesti prvu godinu mandata u sukobima sa vladom, a u svojim nastupima pokušaće da otvori put ambicijama svog stranačkog predsednika Karamarka da postane premijer.

"Nastavi li sa dosadašnjom nacionalističkom retorikom i bude li zanemarivala obaveze koje njena država ima kao članica EU i NATO, zadaće dosta glavobolje i premijeru i ministarki spoljnih poslova", kaže Dragojlović.

Ona dodaje da Grabar Kitarovićeva nije bez diplomatskog, niti političkog iskustva, te da sve što radi i govori ima za cilj povratak HDZ na vlast, i to tako treba i tumačiti, "a to zna i premijer Milanović, pa o kohabitaciji u punom smislu te reči, nema govora".

"Ako nova predsednica ipak izlaskom iz članstva HDZ nađe snagu da zaista bude predsednica svih građana Hrvatske, a ne samo Hrvatica i Hrvata, sarađuje sa Vladom i koristi svoja ovlašćenja u skladu sa vrednostima koje važe u EU, onda će to biti bolje i za nju i njenu karijeru ali i za državu i građane koji su je izabrali", zaključuje Dragojlovićeva.

"Pragmatičnije u sporna pitanja"

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić rekao je da će se nakon izbora Kolinde Grabar Kitarović ići "pragmatičnije" u sporna pitanja nestalih i granica, kada je u pitanju odnos sa Srbijom.

"Očekujem da će Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) koja je uvek imala jako dobre odnose sa Srpskom naprednom strankom i generalno promenjenu politiku prema Srbiji, ići pragmatičnije u sporna pitanja kao što je granica", rekao je Janjić agenciji Beta.

On je podsetio na izjavu novoizabrane predsednice da postoji spremnost da se otvori bolno pitanje nestalih sa obe strane, što se, kako je istakao, od dosadašnjeg predsednika Iva Jospipovića nikad nije čulo.

"I ono što je rečeno to će se i dogoditi. Ona (Grabar Kitarović)će zaista pozvati (Tomislava) Nikolića (predsednika Srbije) u Zagreb, on će ići i to će biti prvi znak da je nešto drugačije, da ne kažem bolje na relaciji Beograd-Zagreb", rekao je Janjić.

Za Srbe u Hrvatskoj situacija se, po oceni Janjića neće promeniti pobedom kandidatkinje HDZ na predsedničkim izborima u toj državi.

"Predstavnici političkog vođstva Srba u Hrvatskoj su uvek imali više razumevanja sa HDZ, iako je to apsurdno za javnost u Srbiji. Sa socijaldemokratama, Srbi imaju traumu iz prošlosti jer smatraju da su ih socijaldemokrate u doba (Ivice) Račana izdale", rekao je on.

Kako je naveo, u očima HDZ, Srbi su pomogli njihovoj pobedi devedesetih godina, a posle Dejtona, uvek je saradnja HDZ sa srpskim vođama u Hrvatskoj bila bolja nego sa socijaldemokratama.

"Status se neće promeniti. Srbi imaju uhodani mehanizam manjinske samouprave, svoje dosta čvrste institucije, uspeli su da naprave politički dogovor i deluju kao jedana stranka. I to je najbolja pozicija za jednu manjinu", rekao je Janjić.

Prema njegovim rečima, HDZ je u usponu i javnost Hrvatske se mobilisala kao što je bilo 2012. godine u Srbiji.

"(Ivo) Josipović nije imao potpunu podršku (premijera Zorana) Milanovića i išao je preko svoje harizme i svog kruga ljudi. Napravio je i nekoliko velikih grešaka u kampanji kao što je igranje na kartu nekadašnjeg HDZ kroz zaoštravanje odnosa prema Srbiji odnosa prema (Vojislavu) Šešelju", kaže Janjić.

HDZ je u ovom momentu umerenija alternativa i bolja opcija kada je u pitanju saradnja sa Evropskom unijom, pre svega Nemačkom kao i saradnja u regionu, rekao je on ocenjujući da je upravo to odlučilo izbore u Hrvatskoj.

"Kitarovićeva će pokušati da odalji Hrvatsku od Balkana"

Nova predsednica Hrvatske doprineće da odnosi te zemlje sa Srbijom budu pragmatičniji, ali će Hrvatska istovremeno pokušati da bude dalje od Balkana i što bliže Evropskoj uniji, rekao je profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) u Beogradu Predrag Simić.

"Ne očekujem posebne komplikacije u odnosu sa Srbijom uprkos predizbornim najavama Grabar Kitarović. Odnos će biti mnogo pragmatičniji, jer je tako bilo i sa prethodnom vladom HDZ-a u kojoj su Srbi u Hrvatskoj učestvovali", rekao je Simić za agenciju Beta.

On je kazao da izbor kandidatkinje Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Kolinde Grabar Kitarović za predsednicu znači da će Hrvatska pokušati da bude dalje od Balkana.

"Sama ličnost Grabar Kitarović, kao bivše ambasadorke SAD, pomoćnice generalnog sekretara NATO-a za javnu diplomatiju odgovara ambicijama hrvatske desnice da bude bliže Evropi i Americi", naveo je profesor.

On je istakao da je njena pobeda "polukorak koji otvara put povratku HDZ na vlast tokom narednih izbora kasnije ove godine".

"Ona je svojom pobedom preporodila stranku koja je već uglavnom bila otpisana sa političke scene. Hrvatska pokazuje izuzetnu političku zrelost i obe strane su nastupale sa jasnim problemima", dodao je on.