Mit o desetkama na Medicinskom

"Odgovorno tvrdim da je mit da profesorska deca završavaju Medicinski fakultet sa svim desetkama: za poslednjih 11 godina smo imali samo 12 studenata sa prosekom 10, a samo su dvoje od njih deca naših profesora. Nedavno za Dan fakulteta imali smo šestoro najboljih, takva je bila generacija".

Ovako profesor dr Nebojša Lalić, dekan beogradskog Medicinskog fakulteta, odgovara na kritike javnosti iznete na stranicama našeg lista posle intervjua profesora dr Miljka Ristića, direktora Kliničkog centra Srbije.

"Medicina, kao i mnoge tehničke struke i umetnost, spada u grupu fakulteta koji imaju porodičnu tradiciju. Ima li zloupotrebe te tradicije i da li se deci profesora zaista poklanjaju desetke na ispitima – nemamo nijedan objektivan parametar koji na to ukazuje. Ispit se polaže na osnovu kompjuterskog izvlačenja ispitivača, a liste ispitivača se određuju kompjuterskim programom na osnovu tablice slučajnih brojeva, dakle potpuno nepristrasno i tako je već najmanje 15 godina. Postoji i javnost ispita, a imamo čak četiri komisije koje analiziraju proces nastave", objašnjava za "Politiku” dekan Lalić.

Na komentar Politike da nije tajna da se pojedini studenti "snalaze”, pa ne prijave ispit u za to određenom roku, već naknadno, preko šaltera i pisarnice, mimo kompjutera, dekan odgovara da je to prekršaj.

"U toku mog mandata nije bilo takvih slučajeva, ali u velikim sistemima, kao što su MF, KCS ili "Politika”, ne možete izbeći probleme, ali možete imati mehanizme da ih savladate. Svaki student može da prijavi takvo ponašanje i ono će biti sankcionisano kao prekršaj", kaže dr Lalić.

On je zadovoljan što kod dece raste interes za medicinu, letos je bilo više od 1.100 kandidata, što je najveći broj u poslednje četiri godine, a više od 60 odsto njih su vukovci i odlični. Na osnovnim integrisanim studijama koji traju šest godina upisano je oko 450 budžetskih i 70 samofinansirajućih brucoša, primljeno je i 75 akademaca za studije na engleskom programu za koje takođe postoji sve veće interesovanje i prvi put je pokrenut akademski program sestrinstva koji postoji u svim evropskim zemljama.

Na komentar Politike da je činjenica da prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje na posao čeka oko 2.700 lekara, a da se uprkos tome na sve medicinske fakultete u Srbiji upisuje oko 1.500 brucoša, dekan odgovara da treba biti oprezan u tumačenju ovih podataka.

"Broj ljudi na birou ne odražava i broj nezaposlenih, tamo su i oni koji su zaposleni na neodređeno vreme. Takođe je čak i jedna skupštinska diskusija pokazala da u nekim delovima zemlje nemamo dovoljno lekara i pogotovu da nemamo dovoljno specijalista, a da oni sa biroa najčešće ne žele da odu iz mesta u kojem žive", objašnjava Lalić.

Po njegovim rečima, sličan problem postoji i u svetu, to se dešavalo čak i u vrlo organizovanim zemljama poput skandinavskih. Oni su problem pokušali da reše smanjenjem broja studenata ili čak preskakanjem upisa pojedinih generacija, ali su se zbog migracija stanovništva, zapošljavanja, promene strukture zemlje za sedam godina suočili sa nestašicom lekara.

Iako ne predviđa nestašicu lekara, dekan odgovara da je u proteklih 10 godina postojala ideja i spremnost da se nešto uradi o tom pitanju, ali da nije bilo rezultata.

"Medicinski fakultet, a to je stav i zajednice medicinskih fakulteta, predložio je Ministarstvu zdravlja da se do početka sledeće školske godine da projekcija koliko je lekara Srbiji potrebno i kako bi trebalo da izgleda finansiranje fakulteta i dobijena je saglasnost da to zaista pokušamo da uradimo", kaže profesor Lalić.

Na a li to znači da će broj brucoša biti prepolovljen i da li bi on kao dekan to uradio?

"Ne, ne bih ga prepolovio, to bi bila radikalna mera, taj broj će zavisiti od potreba Srbije 2022. godine. Ako mi rešimo da se zdravstveni sistem razgrana ili smanji, to će sve imati posledice po broj studenata. Zato ne mogu da vam kažem sa sigurnošću da će za sledeći upisni rok biti smanjen broj studenata koji upisuju medicinu, jer ne zavisi od nas, ali možemo da kažemo da ćemo od ovog trenutka raditi na tome – izričit je dekan.

On kaže i da je činjenica da finansiranje fakulteta zavisi od broja studenata, što nije dobro ni za koga, jer je stav već 10 godina da se fakulteti finansiraju po kvalitetu studija koji daju, a ne „po glavi upisanog studenta”, a za šta ovoga puta postoji razumevanje.

Dekan kaže da je zajednica medicinskih fakulteta ove godine pooštrila kriterijume na prijemnom ispitu i da je zadovoljan znanjem sa kojim izlaze današnje generacije studenata, što je potvrđeno i u nedavnoj anonimnoj anketi na šestoj godini:

"MF je dobio akreditaciju svojih doktorskih studija od strane Orfeus asocijacije, gde izričito piše da odgovaramo najvišim standardima u Evropi. Pored nas to su do sada dobila samo Univerzitet u Kopenhagenu i Karolinska. Oni koji su nas ocenjivali bili su posebno fascinirani našim studentima. Dakle, poruka i odgovor svima koji se pitaju ko će nas lečiti u budućnosti jeste: narod nema potrebe da brine, odgovorno tvrdim, jer ima puno dobrih studenata".

O "profesorskoj" deci

Na pitanje da li mu je pomoglo ili odmoglo u karijeri to što je bio jedini student u svojoj generaciji sa svim desetkama, a bio je i "profesorsko dete”, Lalić odgovara:

"Ne znam da li je zbog toga na mene neko gledao sa većom simpatijom ili nije, jer je moj otac, na koga sam jako ponosan, bio čovek kojeg su svi cenili. Znam da sam po pet puta proveravao znanje sa kojim sam izlazio na ispit, uvek sam morao više. Medicinu studira i veliki broj onih koji nisu deca nastavnika fakulteta i koji su ostvarili značajne karijere. Ne vidim toliko veliki uticaj te komponente na život i razvoj fakulteta".

On dodaje da bi bila veoma opasna stvar kada bi sada procenjivao koliko u jednoj generaciji od 500 novoupisanih studenata ima dece lekara.

"To bi bila diskriminacija – šta ima negativnog u tome ako žele da studiraju ono što su i njihovi roditelji? Slažem se sa vama da je javnost možda posebno „naoštrena” na tu činjenicu, jer smo možda dugo ćutali o tome. Ćutali smo, jer smo smatrali da je to stvar koju civilizovan svet treba da prihvati: da pred nekoga treba postaviti uslove, to jest prepreke koje treba da se preskoče bez obzira na to da li je reč o profesorskom detetu ili nije. Ako je student tu prepreku zaobišao ili srušio, onda treba da bude kažnjen. Ali krajnje je neodgovorno nekoga unapred diskvalifikovati", stav je dr Lalić.