Malo lekara u srpskim zatvorima

Nedostaju lekari, a mali je broj i pripadnika službi obezbeđenja za koje je 90 odsto osuđenika reklo da s njima imaju najmanje problema, istaknuto je na konferenciji za novinare posvećenoj toj problematici.

Podržano je otvaranje Kancelarija za alternativne sancije, kroz koje je u ovoj godini kazne odrađivalo 673 osuđenika, ali i ukazano da bi trebale da zapošljavaju više ljudi i da budu samostalnije u radu.

Novinarima su predstavljeni rezulatati istraživanja Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, sprovedeni od septembra do decembra ove godine u šest zatvorskih ustanova

Pohvaljeni su predstavnici Uprave za izvršanje zavodskih sankcija i Ministarstva pravde koji su omogućil monitoring u svakoj od ustanova kao i razgovore sa zatvorenicima, uvid u dokumentaciju...

Doktorka Aleksandra Dizdarević je ukazala da u zatvorima rade uglavnom mladi lekari kojima je to prvi posao, a da veliki problem predstavlja i to što nisu pod ingerencijom Ministarstva zdravlja, već Uprave zatvora.

Ona smatra da bi to trebalo promeniti isto kao i organizaciju rada lekara u zatvroima u kojima "i kada ih ima dovoljno nisu dobro organizovani".

Dizdarevićeva je ocenila i da veliki problem predstavalja to što osuđenici nemaju kod sebe zdravstvene knjižice, tako da i to stvara probleme kada se šalju kod civilnog lekara.

Saradnica te nevladine organizacije Ljiljana Palibrk je ukazala da "u svim zatvorima nedostaje popriličan broj radnika obezbeđenja' - u Nišu 50, u Valjevu njih tridesetak, u Požarevcu otprilike trećina...

Ona je istovremeno navela i da je pozitivno što osuđenici "u 90 odsto slučejeva tvrde da su im najbliži ljudi iz službe obezbeđenja i da sa njima imaju najmanje problema i da ih doživaljavaju kao najbliže ".

"To pokazuje da su stare metode i boljke doživele transformaciju ....a kada smo 2001. ušli prvi put u zatvore bilo je strašno", rekla je Palibrk aludirajući na tada dijamentralno suprotan odnos čuvara i zatvorenika.

Prema njenim rečima, mere prinude se i dalje primenjuju, ali manje nego ranije i koriste se samo u izuzetnim slučjevima, dok tokom posete zatvorima nije zabeležen nijedan slučaj torture.

Ona je ukazala i da je zatvorska služba obezbeđenja i dalje potpuno van zdravstvenog sistema kontrole "iako su to ljudi koji nose oruže i često neprestano rade po 48 ili 72 sata".

"Ovi ljudi su pod velikim stresom zbog prirode posla koji obavljaju i mora da im bude posvećena velika pažnja", rekla je Palibrk.

Veliki broj osuđenika u zatvorima, po rečima Jelene Mirkov Subotić, je problem koji dovodi do nehumanih uslova života i rada kažnjenika.

Ona smatra da bi nadležni mogli i da naprave drugačiji raspored zatvorenika jer je "Padinska skela poluprazna dok je recimo Sremska Mitrovica više nego prepunjena".

Prema njenim rečima zabrinjava i veliki broj povratnika u zatvore, a država mora da se opredeli da li želi, da zatvori služe samo za kažnjavanje ili i za resocijalizaciju.