"Protiv fizičkog kažnjavanja dece"

Razlozi za to su brojni i leže u traumatičnim iskustvima ljudi koji su fizičko kažnjavanje doživljavali pre svega kao udarac na dostojanstvo, pravo na različitost, nesposobnost odraslih da reaguju adekvatno, kao i nesumnjiv dokaz problema roditelja u održavanju roditeljske kompetencije, navodi se u saopštenju Psihoanalitičkog društva Srbije.

"Roditelj diže ruku na dete onda kada je frustriran spoljašnjim okolnostima ili unutrašnjim zbivanjima. Važan aspekt roditeljstva, osim ljubavi, brige i posvećenosti svakako je postavljanje granica detetu i usmeravanje njegovog razvoja. Oko toga nema spora među stručnjacima. U prirodi nasilja je ponavljanje, najčešće prolazi nekažnjeno i postaje odraz konačne moći odraslog nad detetom", navode.

"Fizičko kažnjavanje je uvek mnogo više od fizičkog - bez obzira da li se dešava na najranijem uzrastu, školskom ili adolescentnom. Povreda prava je podjednaka. Stručnjaci koji daju podršku fizičkom kažnjavanju su podjednako odgovorni za, često kobnu, sudbinu dece čiji roditelji slušaju ovakva uputstva", dodaje se u saopštenju.

"Kao stručnjaci koji se bave psihološkim razvojem dece, ali i rade sa osobama koje ispoljavaju različite probleme, imamo pravo da zatražimo odgovornost onih koji zagovaraju nasilje nad decom i daju za pravo da deci sude i presuđuju i oni koji nemaju meru. Stoga se pridružujemo svima koji podižu glas protiv fizičkog kažnjavanja i zloupotrebe struke u najgorem smislu", zaključuje Psihoanalitičko društvo Srbije.