Joksimović: Nema novih uslova EU

Ona je navela da da bi trebalo razjasniti detalje u vezi sa primenom Briselskog sporazuma.

U Briselu je održan sastanak Saveta za stabilizaciju i pridruživanje na kome srpsku vladu predstavlja ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

"Nema novih uslova, već samo standarda koje treba da dostignemo", rekla je novinarima Joksimović posle sastanka Saveta za stabilizaciju i pridruživanje u sedištu Evropskog saveta.

Ona je kazala da je Srbija pomalo razočarana što ove godine nije dobila vremenski okvir za otvaranje prvih pregovaračkih poglavllja, ali da će to samo dati dodatni podsticaj za rad na evropskiim integracijama.

"EU ostaje naša srednjoročna i dugoročna strategija", poručila je ona.

Joksimović je rekla da postoje nedoumice u vezi sa poglavljem 35, odnosno za sprovođenje Briselskog sporazuma, a za koje neke zemlje insistiraju da se prvo otvori.

"Puna primena Briselskog sporazuma ne može biti uslov za otvaranje poglavlja 35, jer nam niko nije jasno objasnio model kako će se to poglavlje otvoriti, a naš stav je da treba da sednemo svi zajedno da to razjasnimo", izjavila je ona.

Joksimović je istakla da je srpska strana svesna svojih obaveza u vezi sa normalizacijom odnosa sa Prištinom, ali da isto očekuje i od druge strane i da se nada da će nastavak dijaloga na visokom političkom nivou, koji se očekuje početkom januara, biti prilika da se neke nedoumice otklone.

Letonski ministar spoljnih poslova Edgars Rinkevičs, koji je učestvovao na današnjem sastanku, potvrdio je na zajedničkoj konferenciji za medije da EU ne postavlja prepreke na evropskom putu Srbije i da je ministarki tokom razgovora jasno stavio do znanja da u Briselu žele uspeh Srbije.

“Nema novih uslova, ali očekujemo aktivniji pristup sprovođenju Briselskog sporazuma kako bismo u dogledno vreme mogli da otvorimo poglavlje 35”, izjavio je on i dodao da se od Srbije takođe očekuje da progresivno usklađuje svoju spoljnu politiku sa evropskom, ali da se to ne tiče samo odnosa prema Rusiji i Ukrajini, već je reč o širem spoljnopolitičkom spektru.

“Da se razumemo, niko od nas nije tražio da uvodimo sankcije Rusiji”, objasnila je Joksimović novinarima u naknadnom razgovoru i podsetila da Srbija, kao zemlja kandidat još nije otvorila ni jedno poglavlje i stoga ne učestvuje u procesu odlučivanja o evropskim spoljnopolitičkim temama.

Sa druge strane, istakla je ona, u EU su zahvalni Srbiji na učesću u mirovnim operacijama u svetu i da prepoznaju jasnu evropsku orijentaciju kako na spoljnopolitičkom, tako i na unutrašnjem planu.

To je novinarima potvrdio i Kristijan Danijelson, direktor za proširenje u Evropskoj komisiji, koji je izrazio očekivanja da će proces skrininga biti završen do marta sledeće godine i da će prva poglavlja uskoro biti otvorena.

Joksimović je izrazila zadovoljstvo tokom današnjeg sastanka kako u formalnom, tako i u neformalnom delu, jer je to bila prilika da se utvrdi dokle je Srbija stigla u procesu priključivanja EU.

"Uprkos poplavama i nekim drugim okolnostima, 2014. je bila dobra godina za evropske integracije Srbije, a od sledeće godine očekujemo da bude još bolja", zaključila je ona.

Bez komentara na navodno hapšenje

Ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović nije danas u Briselu želela da komentariše privođenje osam bugarskih aktivista na polju ljudskih prava tokom samita Kina plus 16 u Beogradu, a uzdržan je bio i predstavnik Evropske Komisije.

"Obaveštena sam o toj neprijatnoj situaciji, ali još ne znamo sve činjenice”, rekla je Joksimović, odgovarajući na novinarsko pitanje tokom konferencije za medije u Briselu.

Srpska ministarka je istakla da je uverena da će policija i druge službe uraditi svoj deo posla, kako bi se našlo rešenje.

“Sem toga, to je pitanje za ministra spoljnih poslova”, odgovorila je ona u šali, jer je novinar koji je postavio pitanje reč “Serbia” (na engleskom) izgovarao kao “Siberia” (Sibir).

Hapšenje bugarskih aktivista, koji su tokom samita Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope nameravali da protestuju zbog stanja ljudskih prava u Kini, nije hteo da komentariše ni Vilijam Danijelson iz Evropske komisije, koga je isti novinar pitao kako EU gleda na hapšenje svojih građana u Srbiji.

“Hajde da prvo utvrdimo činjenice”, rekao je Danijelson.

U međuvremenu oglasila se organizacija Falun Gong, tvrdnjom da je srpska policija u nedelju 14. decembra odvela sedam državljana Bugarske i dva državljanina Rusije, inače Falun Gong aktiviste, iz njihovog hostela u Beogradu, ali da zvanično nije potvrdila da su oni privedeni.

Falun Gong u saopštenju dostavljenom Tanjugu takođe tvrdi da trojici aktivista, državljana Hrvatske i Slovenije nije dozvoljen ulazak u Srbiju, kao i jednom Slovaku i jednoj Finkinji.

Oni su, navodi se u saopštenju, nameravali da mirno protestuju za vreme samita u Beogradu u cilju podizanja svesti o stanju ljudskih prava u Kini, prvenstveno zbog "protivzakonitog progona" Falun Gonga.