EU danas o Južnom toku

Kako prenosi agencija Beta, oni će o tome izvestiti i predstavnika Srbije.

Kako je agenciji Beta izjavila Ana Kaisa Itkonen, predstavnica za štampu evropskog komesara za energetiku Migela Arijasa Kanjetea, taj nezvanični "radni ručak" na kojem nije predviđeno da se usvoje i zaključci, sazvan je u sklopu zasedanja ministara energetike evropske 28-orice, da bi osam članica EU razmenilo mišljenja, pošto je Rusija prošle nede;je saopštila da obustavlja učešće u izgradnji tog gasovoda zbog prepreka koje čini EU.

Srbija, objasnila je Kaisa Itkonen, na sastanak nije pozvana zato što nije članica Unije, ali će biti upoznata s raspravom jer je učesnica projekta "Južni tok".

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je izjavio da nerešena pitanja slobodne konkurencije na evropskom energetskom tržištu, povezana s "Južnim tokom", nisu nepremostiva i otud će potpredsednik EK Šefčovič, zadužen za energetsku uniju EU, obavestiti ministre energetike osam članica Unije o tome kako Evropska komisija gleda na "novonastalu situaciju".

Junker je rekao da EU ne želi da odbaci "Južni tok", čime je reagovao na izjavu predsednika Rusije Vladimira Putina da je EU postavila prepreke izgradnji "Južnog toka" i da je Rusija, umesto preko Bugarske, postigla sporazum s Turskom da gasovod velikog kapaciteta od 63 milijarde kubnih metara za snabdevanje Južne Evrope, gradi ispod Crnog mora, do velikog evropskog gasnog čvorišta na tursko-grčkoj granici.

Junker je to rekao posle susreta u Briselu s premijerom Bugarske Bojkom Borisovim, ocenivši da je Rusija odustajanjem od izgradnje "Južnog toka" "ucenila Bugarsku".

Putin je rekao da je EU zahtevom Bugarskoj da obustavi izgradnju Južnog toka, iako bi od prometa tim gasovodom imala godišnju dobit od 400 miliona evra, porekla pravo Sofiji da postupi kao suverena država, dodavši da je to i "protiv ekonomskih interesa EU".

Predsednik Evropske komisije je naglasio da se "Južni tok" može izgraditi uz poštovanje propisa EU i podvukao da će Unija "preduzeti sve nužne korake za poboljšanje naših odnosa s Rusijom", ali je podvukao da to ne zavisi samo od volje EU, već i od spremnosti Moskve.

Visoki zvaničnici EU su ranije ukazivali da se obustavljanje izgradnje "Južnog toka" od Bugarske, preko Srbije i Mađarske, do Srednje i Zapadne Evrope, zahteva ne samo radi usaglašavanja s propisima EU sporazuma koje su s Moskvom potpisale zemlje učesnice u tom projektu, već i iz političkih razloga EU - zbog uloge Rusije u
ukrajinskoj krizi.

Potredsenik EK Šefćović je ranije ocenio da "Rusija sve više koristi isporuke gasa kao oruđe pritiska i političko oružje protiv Ukrajine, što je neprihvatljivo".

Po izvorima EU, na sastanku ministara za energetiku u utorak će biti razmotreni planovi za upotpunjavanje jedinstvenog energetskog tržišta Unije, za sprovođenje strategije ekonomskog napretka EU do 2020. godine, uz informaciju Predsedništva EU i Evropske komisije o "nedavnim zbivanjima u oblasti spoljnih energetskih odnosa".

SAD, Poljska i baltičke zemlje najoštriji su protivnici izgradnje "Južnog toka" jer smatraju da se njime povećava zavisnost Evrope od isporuka ruskog gasa, a to misli i Ukrajina koja tvrdi da bi to bitno umanjilo važnost protoka ruskog gasa u EU preko ukrajinske teritorije.

Čelnik ruske kompanije Gasprom, Aleksej Miler je posle izjave Putina o obustavljanju projekta "Južni tok" i o izgradnji novog velikog gasovoda do čvorišta na tursko-grčkoj granici, saopštio da će Ukrajina time potpuno izgubiti značaj kao tranzitna teritorija za gas.

Viktor Orban, premijer Mađarske koja je veoma voljna da izgradi deonicu "Južnog toka" na svojoj teritoriji, ocenio je da je "Evropska unija neumorno radila na tome da podrije projekat Južni tok ".

Američka agencija sa strategijske procene Stratfor je ocenila da bi "odluka Putina da se, umesto 'Južnog toka', gradi sličan gasovod do Turske, koja bi time postala središte za izvoz ruskog gasa, izmenila ne samo energetsku dinamiku u regionu, već i mnoge odnose u Evropi, Turskoj i Rusiji".