Srbija nema pravo da traži NIS

Ono što je najvažnije, kako kaže Savić, jeste to da Srbija, koja je uvučena u političko prepucavanje dve velike sile, ne može da uradi ništa kako bi se situacija poboljšala.

"Definitivno je da će naša zemlja biti veliki gubitnik ako Južni tok ne bude bio izgrađen. Međutim, mi ništa ne možemo da uradimo da bi se to promenilo, čak formalno pravno nemamo pravo ni da zatražimo da se Srbiji vrati Naftna industrija Srbije, koja je bila deo sporazuma o izgradnju Južnog toka kroz teritoriju naše zemlje", rekao je Savić.

Prema njegovom mišljenju, razlog za to je taj što prethodna vlada Srbije, koja je potpisivala gasni sporazum, nije predvidela mogućnost da projekat propadne i u ugovorima ne postoji klauzula o vraćanju NIS-a državi u slučaju da posao propadne.

"Verujem da će premijer Aleksandar Vučić, u slučaju da do izgradnje Južnog toka zaista i ne dođe, od Moskve tražiti da se sporazum promeni, ali objektivno gledano, naš manevarski prostor na tom planu je veoma mali. Prethodna vlada je, naime, bezrezervno verovala da je Evropskoj uniji taj gasovod neophodan i da aranžman nikad neće propasti. Postoji mogućnost da Rusi pristanu na promenu sporazuma, ali to će biti samo mali ustupci, koji sigurno neće dovesti u pitanje vlasništvo Gaspromnjefta nad NIS-om", smatra Savić.

Stav Rusije da gasovoda Južni tok neće biti u slučaju da ga Evropska unija ne želi veoma je loša vest, ali ne i neočekivana, smatra stručna javnost u Srbiji.

"Sasvim je jasno da je kriza u vezi sa izgradnjom Južnog toka nastala iz političkih razloga, odnosno zbog rata na jugoistoku Ukrajine. Evropska unija podržava vlast u Kijevu, a Moskva pobunjenike u Donjecku i Lugansku, pa je to osnovni razlog zbog čega je zapelo oko Južnog toka. Slobodno možemo konstatovati da je ukrajinska kriza glogov kolac za sprovođenje tog važnog projekta", kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

On dodaje da se potez koji je povukla Moskva može posmatrati i kao „taktički“, sa ciljem prebacivanja odgovornosti u „dvorište Evropske unije“.

"Cilj Rusa je jasan. Oni jednostavno žele da pošalju poruku potrošačima gasa u Evropi. Ako u narednom periodu bude problema sa količinama gasa, ako bude bilo nestašica, za to će biti odgovoran Brisel, jer je izgradnju Južnog toka onemogućio zbog političke podrške Kijevu", kaže Savić.

I Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije, misli da je stav Moskve prebacivanje odgovornosti na Brisel, ali je i dalje čvrsto uveren da će do izgradnje Južnog toka ipak doći.

"Osnovni razlog izgradnje Južnog toka je potreba potrošača u Evropskoj uniji za većim količinama gasa. Dakle, sprovođenje tog projekta je ekonomski interes Evrope. Pedeset odsto akcija kompanije za izgradnju Južnog toka je u vlasništvu firmi iz EU, odnosno Nemačke, Francuske i Italije. Činjenica je da administracija u Briselu stavlja klip pod točkove izgradnji tog gasovoda, ali to nikako ne znači da ga zemlje Evropske unije ne žele. Sasvim je logično što su Rusi povukli ovakav potez i prebacili odgovornost na EU, koja iz političkih razloga koči projekat. Trebalo je to i ranije da urade. Ipak, i pored svega, ne verujem da će izgradnja Južnog toka biti definitivno odbačena. Verujem da će, iz razloga koje sam naveo, gasovod ipak biti izgrađen i da će prolaziti kroz teritoriju Srbije. Zbog svega toga Beograd ne treba da pravi nikakve rezervne planove, jer će se izgradnjom Južnog toka kroz plaćanje tranzitnih taksa značajan novac sliti u budžet, kao i kroz porez koje će platiti naše građevinske firme angažovane na izgradnji", naglašava Vuletić.