Generalni štrajk parališe Grčku

Na dva protestna skupa u Atini prisustvovalo je oko 30.000 ljudi, saopštila je policija, dok je 6.000 prošetalo ulicama Soluna, preneo je AP.

Radnički sindikati pozvali su na generalni 24-časovni štrajk u znak protesta zbog vladinih reformi, neophodnih za izlazak zemlje iz finansijske krize.

Aviokompanije su bile primorane da otkažu sve međunarodne i domaće letove pošto su se kontrolori aviosaobraćaja pridružili štrajku.

Gradski saobraćaj je, takođe, bio u zastoju, jer su vozači autobusa, trolejbusa i radnici u podzemnoj železnici na nekoliko sati obustavili rad. Građani nisu mogli da koriste ni trajekte, koji su danas ostali u lukama.

Štrajku su se pridružili i prosvetni i zdravstveni radnici, a bolnice primaju samo hitne slučajeve.

U jednodnevni štrajk juče su stupili i novinari, koji obično štrajkuju dan pre generalne obustave rada, kako bi mogli da izveštavaju o tim događajima.

Na održavanje štrajka su pozvali sindikati zaposlenih u javnom i privatnom sektoru, GSEE i ADEDY, kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo najavljenim otpuštanjima i penzionim reformama koje od Grčke zahtevaju njeni kreditori Evropska unija i Međunarodni monetarni fond.

"GSEE se opire dogmatskoj opsesiji vlade i 'trojke' međunarodnih kreditora da nastave sa merama štednje i povećanjem poreza", navodi se u zvaničnom saopštenju sindikata, koji je takođe optužio vladu u Atini da pokušava da tržište rada vrati u "srednji vek" i da sprovede mere koje kao posledicu imaju "humanitarnu krizu".

Neki Atinjani, međutim, vide malo nade da bi novi štrajk mogao da donese promene.

"Štajk je beznačajna stvar. Nešto veoma veliko mora da se desi jer smo stigli do tačke kada smo na ivici da skočimo kroz prozor", rekao je biznismen Stamatis Fasulis.

Kako bi rešila finansijsku krizu, Grčka je od 2010. uzela milijarde evra zajmova od evrozone i MMF, a zauzvrat se obavezala da će sprovesti bolne mere štednje, uključujući smanjenje penzija i plata.

Napredak Grčke u reformama pažljivo prate MMF, Evropska komisija i Evropska centralna banka.

Foto: Tanjug

Grčka vlada mora da sprovede oštre mere štednje, da smanji javne troškove i poveća poreze, da bi od međunarodnih institucija dobila zajam i izbegla bankrot.

Nezaposlenost je u Grčkoj doštigla 26 odsto, a među mladima čak gotovo 60 odsto.

Na početku krize, krajem 2009. godine, protesti su bili česti i neretko nasilni. Tokom poslednje dve godine Grci se, međutim, sve ređe odlučuju da izađu na ulice, jer mnogi ne veruju da će još jedan štrajk doneti neke promene.