Otvaranje poglavlja do kraja 2014?

Šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević izjavila je nedavno da je Srbija u potpunosti spremna za otvaranje poglavlja 32, o finansijskoj kontroli, za šta ima podršku svih zemalja članica, osim Nemačke, koja traži da među prvima bude otvoreno poglavlje 35, koje se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.

"Nemacka vlada ima specifičan stav, mi tražimo da najpre bude otvoreno poglavlje 35, koje se tiče Kosova, dok bi poglavlje 32 moglo biti otvoreno zajedno sa 35, ali nikako posebno", rekao je Tanjugu nedavno nemački ambasador u Beogradu Hajnc Vilhelm istakavši da je još rano reći šta će biti odlučeno u decembru.

On je posebno naglasio da nije tako važno da li će prvo poglavlje biti otvoreno ove godine ili početkom sledeće, jer je to veoma dug proces, te dodao da su pregovori povezani sa dijalogom Beograda i Prištine koji je, kako je primetio, u zastoju zbog nepostojanja vlade u Prištini.

Nataša Vunš, ekspert za evropske integracije i zapadni Balkan u Nemačkom savetu za spoljne odnose ocenila je da su mali izgledi da prvo pregovaračko poglavlje bude otvoreno u decembru.

"Ako se na politički ionako osetljivo pitanje Kosova, doda ukrajinska kriza i nespremnost Beograda da se pridruži sankcijama EU protiv Rusije, Srbija bi mogla da se suoči sa odlaganjem odluke o otvaranju poglavlja do samita EU u junu", rekla je Vunš za Tanjug.

Takođe je, po njenom mišljenju, moguće i da neke članice time žele da naglase da u procesu proširenja dolazi do pauze, što je opredeljenje nove Evropske komisije.

Na pitanje da li je puna implementacija Briselskog sporazuma ključni uslov za otvaranje poglavlja, Vunš kaže da zastoj u dijalogu Beograda i Prištine, izazvan pre svega postizbornom situacijom na Kosovu ne bi trebalo da bude razlog za odlaganje pregovaračkog procesa, smatra ona.

"Stiče se utisak da se Srbija ne može kriviti za nedostatak napretka po tom pitanju", kaže ona.

Nemačka je jedina zemlja koja zadržava tako strogu poziciju po pitanju Kosova, potvrđuje Vunš napominjući, međutim, da druge uticajne članice imaju mogućnost da vrše pritisak na Berlin da ublaži svoju poziciju.

Francuska je to činila ranije kada se odlučivalo o formalnom otpočinjanju pregovora sa Srbijom, ali ovog puta nije pokazala naročit interes po tom pitanju, ukazuje ona.

Podsetivši da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine bila glavni razlog da Bundestag da zeleno svetlo za otvaranje pristupnih pregovora, Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije ističe da je ove godine došlo do zamrzavanja tog dijaloga, i to ne greškom Vlade Srbije.

"Tu je Nemačka došla u dilemu jer nije htela da kazni Beograd i vladu u Srbiji za ono što se radi u Prištini, a na drugoj strani nije htela da odstupi od svog pristupa", rekao je Veber u izjavi Tanjugu.

Imajući u vidu da će u Prištini u decembru biti formirana nova vlada, Veber ocenjuje da stvari sad kreću u dobrom pravcu, te da bi ako ne do kraja godine, a ono do proleća mogla biti otvorena prva poglavlja, i to u kontekstu na kojem insistira Nemačka, "možda poglavlje 32, ali zajedno sa poglavljem 35".

Sa druge strane, koordinatorka Nacionalnog konventa EU Nataša Dragojlović smatra da je realno da se pregovori otvore krajem godine ističući da je logično da se najpre otvori poglavlje 32, za šta je Srbija spremna, da bi 23 i 24 koja su najteža bila otvorena na proleće i ne bi se zatvorila do kraja pregovora o članstvu u EU.

"Za poglavlje 35 nije spremna EU jer nema merila po kojima će ocenjivati napredak u sprovođenju Brisleskog sporazuma a ni prištinska strana koja nema vladu od marta ove godine. Nije logično da ovim poglavljem počnu pregovori", kaže ona za Tanjug.

Loša je vest ako je glavni uslov za otvaranje poglavlja puna primena Briselskog sporazuma , kaže Dragojlović.

"Ako Berlin ipak samo insistira na primeni odredaba Briselskog sporazuma onda treba ispitati zašto je to tako. Ne verujem da u Berlinu ne znaju da su Briselski sporazum potpisale dve strane a da je EU garant primene", kaže ona izrazivši uverenje da je Berlin svestan da prištinska strana ne uspeva da formira vladu od marta ove godine.

To insistiranje, kako ona navodi, verovatno se odnosi na ono što Srbija može da uradi i bez vlade u Prištini, recimo da napiše Statut Zajednice srpskih opština onako kako je to u Briselu i dogovoreno, a što je u interesu srpskog naroda na Kosovu i što bi bilo ocenjeno kao napredak.

Sa druge strane podrška Italije kao predsedavajuće EU je više nego dragocena, kao i razumevanje i podrška većine drugih članica EU i to je za početak pregovora više nego dobra vest ali ne i dovoljan uslov, ocenila je Dragojlović i zaključila:

"O početku pregovora moraju se složiti sve članice. Naše je opet da uradimo svoj deo posla i nađemo način da to prezentujemo uverljivo i nedvosmisleno".