BG:Širi minimum postupanja advokata

Postupanje je prošireno i u odnosu na postupke za odlučivanje po privremenim merama u sporovima za poveravanje i izdržavanje maloletne dece, objavljeno je na sajtu AKB.

Ove odluke doneo je Upravni odbor AKB na sednici 18. novembra i predložio Advokatskoj komori Srbije i komorama u njenom sastavu da prihvate takav stav AKB.

U odluci UO AKB objavljenoj na sajtu Komore napominje se da je advokatima, kao i tokom prethodna dva i po meseca protesta, dozvoljeno da rade u advokatskim kancelarijama, primaju poštu, podnose sve vrste podnesaka (tužbe, žalbe i drugo...), kao i da posećuju svoje branjenike - pritvorena i osuđena lica.

To znači da i za beogradske advokate, kao i sve druge u Srbiji, koji su obustavili rad 17. seprembra, i dalje važi uputstvo AKS da tokom protesta ne postupaju pred državnim organima, policijiom, tužilaštvom i sudovima.

Član UO AKB Nebojaša Avlijaš rekao je da je AKB zauzela stav o proširenju mogućnosti za postupanje advokata u postupcima u kojima se štiti interes maloletne dece.

"Ova odluka ne šteti protestu advokata, ali može da ima velike koristi za građane i stranke. Nekada nije potrebno da rok bude prekluzivan da bi nastala šteta za stranku...ovo je i jedan vid ustupka prema državi", ukazao je advokat.

Avlijaš se takođe osvrnuo da pitanje kršenja ljudskih prava građana, napominjući da prema definiciji međunarodnih konvencija, Ustavu i zakonima, ljudska prava može da povredi samo onaj ko vrši javnu vlast - odnosno država, a ne advokatska komora.

"Ne može advokatska komora da povređuje bilo čija ljudska prava, pa ni građana, naglasio je on.

Kada su u pitanju disciplinski postupci protiv advokata koji ne poštoju odluke komora, Avlijaš je podvukao da advokatske komore nisu dobrovoljna društva, već institucije koje imaju svoja pravila, Statut, kodeks ponašanja, i propisane procedure.

Prema tim pravilima, onome ko se ponaša nedostojno prema svojoj profesiji može da se zabrani rad, ali se time ne krši njegovo pravo na rad uopšte, jer on može da radi i nešto drugo, ukazao je advokat.

On smatra da je država, konkretno Ministarstvo pravde to koje krši ljudska prava.

"Ministarstvo pravde neće da razgovara, a ono što su nam dali izmenama zakona o javnom beležništvu je vrlo malo. Ono ne želi da čuje naš glas. U regionu postoje notari, ali nigde nije ovako drastično došlo do redukovanja aktivnosti advokata", naveo je Avlijaš.

Prema njegovim rečima, ovakav zakon o javnom beležništvu nikom ne odgovoara, sem grupi od 93 notara.

"Zašto jemoralo da se propiše da ugovori o prometu nepokretnosti moraju da uđu iz sfere privatnog u javno pravo - nema tu nikakve pravne sigurnosti, kao što ministarstvo priča...", naveo je Avlijaš.

Beogradski advokati stupili su u protest 10. septembra, a advokati iz cele Srbije su im se pridružili nedelju dana kasnije 17. septembra.

Advokatura zahteva izmene Zakona o javnom beležništvu i pratećeg seta zakona, regulisanje paušalnog oporezivanja i smenu ministra pravde.