"Vlast nije dovoljno transparentna"

Većinu žalbi je podneta protiv ministarstava, izjavio je danas poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

"Jedan od problema je što je Srbija puna akcionih planova, koji nisu realizovani. Akcioni plan može da izgleda fascinantno, ali je neophodna volja da ga pretvorite u nešto realno", rekao je Šabić na Konferenciji o otvorenosti uprave.

Prema njegovim rečima, problem je i što imamo i na hiljade žalbi dnevno građana koji ne mogu doći do traženih informacija, a da je povod za žalbe najčesće ignorisanje zahteva.

"Ignorisanje zahteva je prekršaj, ali nadležno ministarstvo za tri i po godine nije započelo nijedan prekršaj onih koji odbijaju da građanima daju informacije, a to su najčešće ministarstva i preduzeća koje kontroliše vlada", istakao je poverenik i naveo da više od polovine ministarstava nema objavljen budžet za tekuću godinu.

On je istakao da je neophodna promena Zakona o pristupu informacijama o javnom značaju, navodeći kao primer problem sa notarma.

Notari, prema njegovim rečima, svuda imaju javna ovlašćenja, ali u našem zakonu piše da se nadležnost poverenika odnosi na organizacije, a ne na fizička lica koja imaju javna ovlašćenja.

"To znači da direktor jednog preduzeća koji želi da podatke sakrije od javnosti, može sve papire da overava i da ih drži kod notara, i da te informacije mi ne možemo da dobijemo", objasnio je Šabić i dodao da zakon mora da se menja.

Na konferenciji je ocenjeno da je otvorena uprava osnova svakog demokratskog društva i da skoro 80 odsto građana smatra da sporazumi, koje donosi i zaključuje Vlada i informacije o sprovođenju tih sporazuma, treba da budu javno dostupni.

Ljiljana Uzelac iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave istakla je da to ministarstvo radi na Strategiji reforme javne uprave kako bi se uspostavio jedan novi javnoslužbenički sistem koji bi ispunio načelo otvorene uprave.

Ona je dodala da je država uspostavljanjem nezavisnih institucija poverenika, zaštitnika građana, državnog revizora, ali i saradnjom sa organizacijama civilnog društva, ispunila ispunila neke od osnovnih standarda otvorenosti javne uprave.

Uzelac je posebno naglasila da je prošle godine donet Akcioni plan koji postavlja glavne ciljeve i smernice za unapređenje delovanja javne uprave i povećanje njene transparentnosti, ali da je u planu novi Akcioni plan koji bi trebalo da bude izrađen naredne godine.

"Najviše pažnje do sada bilo je posvećeno unapređenju javnog integriteta, što podrazumeva mere koje se odnose na informacijama, slobodu medija, borbu protiv korupciju... i to je pratio Akcioni plan", rekla je Uzelac.

Na podatak koji je Uzelac iznela, da je Upravna inspekcija do sada 1.299 predmeta stavila stavila pod nadzor, Šabić je ocenio da je to "praktično dezinformacija javnosti", jer nijedan od tih nadzora nije pokrenut samoinicijativno već na njegovo insistiranje, iako on, kako kaže, nije u obavezi da na to ukazuje.

Direktorka Centra za evroatlantske studije (CEAS), koji je organizovao konferenciju, Jelena Milić, rekala je da bi bilo dobro da se poglavljem 32 otvore pregovori Srbije sa EU.

To poglavlje se odnosi na kontrolu trošenja budžetskog novca, što će, kako smatra, otvoriti i pitanja uloge državnog revizora, zaključivanja ugovora bez transparentnosti i tendera...

"Organizacije civilnog društva u proteklom periodu, više paženje posvetile su traženju mesta u procesu evropskih integracija, ali ključno je da se ne izgubi kontrolni mehanizam civilnog društva u praćenju rada državnih institucija", rekla je Milić i dodala da to nije upereno protiv nekih političara, već u cilju ostvarivanja politika od kojih svi građana Srbije imaju koristi.

Konferencija "Partnerstvo za otvorenu upravu 2015-6" održana je u okviru Projekta "Zagovaranje otvorenih uprava: postavljanje dnevnog reda i praćenje akcionih planova zemalja od starne civilnog društva".