Za priznanje Krima 39 odsto Nemaca

Ovo je pokazala anketa Instituta za istraživanje javnog mnjenja Infratest dimap, prenose nemački mediji.

Nemci su podeljenog mišljenja i kada je reč o spoljnoj politici ruskog predsednika Vladimira Putina - njih 54 odsto smatra da takva politika predstavlja pretnju za Nemačku, dok 43 odsto njih, međutim, u takvoj politici ne vidi nikakvu neposrednu opasnost, pokazuje anketa, objavljena u sinoćnoj emisiji "Ginter Jauh" nemačke televizije ARD.

Anketa je, kako se navodi, sprovedena posle prošlonedeljne izjave bivšeg predsednika vlade Brandenburga Matijasa Placeka, koji se založio za međunarodno priznanje aktuelnog stanja na Krimu.

Bivši šef Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) i predsednik nemačko-ruskog foruma Placek se u jednom intervjuu založio za legalizaciju stanja na Krimu, a zatim je tu svoju izjavu relativizovao, odnosno, kako su preneli nemački mediji, pojasnio da on ne traži "priznanje ankesije Krima, suprotne međunarodnom pravu", nego da se između Moskve i Kijeva to međunarodno pravno reguliše, "jer se samo tako blokade mogu razrešiti".

U jednom intervjuu za "Pasauer noje prese" Placek je, naime, rekao da "aneksija Krima mora biti naknadno međunarodno-pravno regulisana, tako da za sve to bude prihvaljivo".

" ...U to spadaju finansijska sredstva, jedan ponovljeni referendum pod kontrolom OEBS-a i druge mere. To moraju Kijev i Moskva da dogovore", rekao je Placek za list "Pasauer noje prese" i izneo pretpostavku da čak ni istočni delovi Ukrajine "neće biti vraćeni" Ukrajini.

"U ovom momentu skoro je nezamislivo da se Donjeck i Lugansk, posle svega što se tamo dogodilo, ponovo vrate pod ukrajinski državni savez", rekao je Placek i izazvao brojne kritike i u Nemačkoj, a i u ukrajinskoj ambasadi u Berlinu.

"Brine nas što se Placek u Nemačkoj angažuje za priznanje ankesije Krima", rečeno je iz ukrajinske ambasade u Berlinu, a i vicepredsednik Evropskog parlamenta Aleksander Graf Lambzdorf iz liberala, sada vanparlamentarne partije Nemačke, izneo je oštre kritike na račun Placeka.

Lambzdorf je rekao da je Placekov predlog "udarac u lice svim onim ljudima koji su se angažovali za demokratski razvoj Ukrajine i koji žive u strahu od jednog daljeg ruskog vojnog napredovanja" i zahtevao od SPD da se distancira od izjava svog bivšeg šefa.

Iz redova SPD stigle su kritike povodom te Placekove izjave.

Placek se dugo nije pojavljivao u nemačkoj javnosti, a svojom izjavom o prihvatanju `ruske aneksije Krima`, koju je brzo relativizovao, bio je jasno protiv linije savezne vlade u Berlinu, ukazuju mediji.

Ovaj šezdesetogodišnji socijaldemokrata sa nemačkog istoka i nekadašnja "nosilac nade" SPD na čijem čelu je stajao od 2005. do 2006. godine, najavio je par meseci pred prošlogodišnje savezne izbore, posle jednog šloga, povlačenje iz politike i ostavku na mesto šefa vlade Brandenburga.

Placek se posle 11 godina, iz zdravstvenih razloga, povukao sa mesta šefa vlade Brandenburga, pokrajine koja je geografski potpuno "opkolila" Berlin i koja je smeštena na severoistoku države i granici prema Poljskoj.

O Krimu se, posle Placeka izjasnio i šef Minhenske konferencije o sigurnosti i specijalni izaslanik OEBS-a za Ukrajinu Volfgang Išinger, odbacujući ideju o priznanju "ruske aneksije Krima".

Išinger je, istovremeno, ocenio kao nerealne eventualne zahteve da se Krim vrati Ukrajini i rekao da je potrebno raditi na stabilizaciji Ukrajine.

"To bi, naravno, bila objava bankrota (propasti) EU i Zapada", rekao je Išinger za nemački radio "Dojče vele", povodom predloga socijaldemokrate Placeka da EU prizna realnost da Krim pripada sada Rusiji.

Na pitanje zar takav predlog ne bi bio dobar način da se brzo okonča kriza, Išinger je odgovorio da to ne bi bio pocetak procesa, nego njegov kraj.

"Ne možžemo da sklapamo ugovore na šštetu trećeg. Zapanjujuće bi bilo da sada, posle svega što je rečeno, priznamo aneksiju Krima na štetu Ukrajine. Ne! Ali, takođe, ne bi bilo ispravno sada izaći sa zahtevom da se Krim vrati Ukrajini. To je nerealno. Ispravno je tu temu posmatrati sa pravnog stanovišta i baviti se stabilizacijom Ukrajine", rekao je Išinger.

"Krimu, čiju aneksiju ne priznajemo niti ćemo ikada priznati, možemo da se vratimo kada za to dođe vreme", savetovao je ovaj nemački političar, koji se pre izvesnog vremena izjasnio da Ukrajina u bližoj budućnosti skoro i nema šanse da bi mogla da postane članica NATO.

Išinger, čovek iz Baden-Virtemberga, nemački, švajcarski i američki student, stekao je ime 1995. godine, kada je zajedno sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom stvarao Dejtonski sporazum, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini.

Išinger važi za čoveka sa najboljim kontaktima i političara koji se dobro razume u krize.Za njega se kaže da je diplomata koji zna i da govori i da sluša, da zna da ne razočara ni novinare ni diplomate i da, kao pregovarač, spada u red onih koji ne čekaju da mu strane u sukobu "serviraju" rešenje.

Analitički razum i dobro poznavanje američke, ali i ruske politike obezbedilo je Išingeru da zauzme vodeće pozicije i decenijama bude jedan od onih koji su oblikovali nemačku spoljnu politiku.

Predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku Havijer Solana imenovao je 2007. godine Išingera, političara sa iskustvima u Americi, Velikoj Britaniji i Francuskoj, za predstavnika EU za pregovore o budućnosti Kosova i Metohije.