"Nema priznanja aneksije Krima"

Šef Minhenske konferencije o sigurnosti i specijalni izaslanik OEBS-a za Ukrajinu Volfgang Išinger odbacio je ideju o priznanju "ruske aneksije Krima", a eventualne zahteve da se Krim sada vrati Ukrajini ocenio kao nerealne, jer smatra da je prvo potrebno raditi na stabilizaciji Ukrajine.

Priznanje "ruske aneksije Krima" bi bila objava poraza politike EU i Zapada, rekao je Išinger za nemački radio "Dojče vele", povodom predloga socijaldemokrate Matijasa Placeka, šefa nemačko-ruskog foruma, da EU prizna realnost da Krim pripada sada Rusiji, što je ovaj socijaldemokrata, do duše, kasnije sam relativizovao.

Na pitanje zar takav predlog ne bi bio dobar način da se brzo okonča kriza, Išinger je odgovorio da to ne bi bio početak procesa, nego njegov kraj.

"Ne možemo da sklapamo ugovore na štetu trećeg. Zapanjujuće bi bilo da sada, posle svega što je rečeno, priznamo aneksiju Krima na štetu Ukrajine. Ne! Ali, takode, ne bi bilo ispravno sada izaći sa zahtevom da se Krim vrati Ukrajini. To je nerealno. Ispravno je tu temu posmatrati sa pravnog stanovišta i baviti se stabilizacijom Ukrajine", rekao je Isisnger.

"Krimu, čiju aneksiju ne priznajemo niti ćemo ikada priznati, možemo da se vratimo kada za to dode vreme", istakao je ovaj nemački političar, koji se pre izvesnog vremena izjasnio da Ukrajina u bližoj budućnosti skoro i da nema šanse da postane članica NATO.

"Mislim da tu (za članstvo) nedostaju mnoge pretpostavke", rekao je Išinger za nemački RBB i naveo da Ukrajina, između ostalog, mora najpre moći da sama sebe može da štiti.

Naglašavajući da NATO želi da primi i one zemlje koju mogu da daju doprinos za sigurnost NATO oblasti, Išinger je naglasio da Alijansa nije humanitarna organizacija.

"Pristup NATO vidim kao jedan potpuno dugoročni cilj", rekao je Išinger, specijalni pregovarač OEBS-a za Ukrajinu, za koga se kaže da pripada najboljima koje nemačka diplomatija ima da ponudi.

Išinger, čovek iz Baden-Virtemberga, nemački, švajcarski i američki student, stekao je ime 1995. godine, kada je zajedno sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom stvarao Dejtonski sporazum, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini.

On važi za čoveka sa najboljim kontaktima i političara koji se dobro razume u krize. Za njega dobri poznavaoci prilika kažu da je diplomata koji zna i da govori i da sluša, da zna da ne razočara ni novinare ni diplomate i da, kao pregovarač, spada u red onih koji ne čekaju da mu strane u sukobu "serviraju" rešenje.

Predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Havijer Solana imenovao je 2007. godine Išingera, političara sa iskustvima u Americi, Velikoj Britaniji i Francuskoj, za predstavnika EU za pregovore o budućnosti Kosova i Metohije.

Tu je Išinger, kako se podseća, pokazao i šta može i šta ne može i ispred pregovaračke "trojke" predlagao "model dve Nemačke" za odnose Beograda i Prištine, a kasnije govorio da je SRJ bila bombaradovana i zbog griže savesti međunarodne zajednice koja nije ništa učinila da spreči krvoproliće u Bosni, da NATO bombardovanje nije bila greška, da Srbija treba da prihvati bolnu realnost da od 1999. godine nema političku kontrolu nad Kosovom...

Išinger je, kao državni sekretar u MIP, učestvovao u vreme "kosovskog rata" 1999. godine u nastojanjima nemačke vlade, koju je tada vodio Gerhard Šreder, da podstakne Rusiju na zajedničku poziciju sa sedam ekonomski najrazvijenijih zemalja (G-8). Ne samo da je učestvovao u formulisanju i oblikovanju nemačke politike prema Balkanu, već i u oblikovanju odnosa između NATO i Rusije, kažu poznavaoci rada ovog nemačkog političara.