Nemci ne daju da otvorimo poglavlje

"Mi smo završili sve tehničke pripreme za poglavlje 32, koje se tiče finansijske kontrole, ali Nemačka još nije odobrila da se ono otvori", rekla je Miščevićeva novinarima u Briselu nakon uspešno okončane runde skrininga o zaštiti intelektualne svojine.

Ona je ukazala da Nemačku obavezuje stav Bundestaga, koji traži da se najpre otvori poglavlje 35, koje je vezano za proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, i poglavlja 23 i 24 o vladavini prava, za čije su otvaranje pripreme još u toku.

Miščevićeva je izrazila zadovoljstvo zato što je danas završen skrining za poglavlje 7 o zaštiti intelektualne svojine, čime je Srbija okončala ovaj proces za 20 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, a do kraja sledeće nedelje skrining će biti završen i za poglavlja o ribarstvu i životnoj okolini.

"U oblasti zaštite intelektualne svojine imamo vrlo dobro uređeno zakonodavstvo, ali važna je i primena", rekla je Miščevićeva i dodala da je ova oblast značajna i zbog prijema u Svetsku trgovinsku organizaciju, u koju Srbija mora da se učlani pre pristupanja EU.

Direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Branka Totić, koja je predvodila radnu grupu za ovo poglavlje, rekla je da su eksperti Evropske komisije zatražili da im se dostave sudske odluke o procesima u vezi sa kršenjem autorskih prava u Srbiji.

"Oni hoće da vide kako se zakoni primenjuju u praksi i kolike su kazne za njihovo nepoštovanje", rekla je ona.
Proces skrininga, kojim se utvrđuje usklađenost zakonodavstva zemlje kandidata sa evropskim standardima, sprovodi se posebno za svako poglavlje i predstavlja neophodnu fazu regovaračkog procesa.

Skrining: Napredak u zaštiti intelektualne svojine

Srbija je znatno napredovala u ugrađivanju evropskih zakona o pravu intelektualne svojine, pokazao je skrining u Brselu o tom sedmom poglavlju pregovora o članstvu Srbija-Evropska unija.

Ali sad vlasti u Beogradu moraju opipljivo dokazati da se ti zakoni i propisi zaista valjano sprovode, izjavila je danas šefica srpskog pregovaračkog tima Tanja Miščević.

Ona je istakla da je reč o autorskim i srodnim pravima, patentima, žigovima i svemu što je vezano za intelektualnu svojinu, a to je važno ne samo za ugrađivanje u EU, već i za prethodno nužno članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

"Ključna stvar je što se time štite prava stvaralaca, proizvođača najrazličitijih autorskih dela, koja kod nas nisu primenjena kako bi trebalo da bude, a što je nužno za dalji napredak", objasnila je šefica srpskog pregovaračkog tima posle razgovora s predstavnicima Evropske komisije.

Tanja Miščević je navela da Srbija zasad ima jedino izveštaj Evropske komisije o skriningu o poglavljima 23 i 24, koja se tiču vladavine prava i temeljnih sloboda i za koje srpska vlada radi akcione planove, zajedno s organizacijama civilnog društva, u očekivanju da ta poglavlja za pregovore budu otvorena do marta iduće godine.

Sve je završeno i spremno za otvaranje pregovora o poglavlju 32 o finansijskom nadzoru, mada za to još jedino Nemačka nije dala zeleno svetlo zato što to još nije prihvatio nemački parlament.

Šefica srpskog tima za poglavlje intelektualne svojine, direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Branka Totić, stavila je do znanja da je, uz primenu zakona, srpska država dužna da obezbedi sudsku, upravnu i krivičnu zaštitu.

Ona je dodala da je srpska strana u skriningu Evropskoj komisiji pokazala da Srbija ima kapacitete za sprovođenje intelektualnog prava i već od januara ove godine su u svim građanskim parnicama o intelektualnij svojini, nadležni samo Trgovinski sud i Viši sud u Beogradu.

Funkcioneri Evropske komisije su zatražili da dobiju uvid u to kolike iznose naknade štete za povredu intelektualnih prava koje dosuđuju srpski sudovi.

Srpske vlasti su se obavezale da će do februara iduće godine postići sličan stepen zaštite onome u EU, dodala je Branka Totić.

Vlada u Beogradu je formirala i koordinaciono telo za primenu zaštite prava svojine, u kojem su predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, policije, tržišnog inspektorata, javnog tužilaštva i poreske uprave.

Reč je, pored ostalog, o sprečavanju piraterije softvera, zaštiti prava u informatičkom društvu, naglasila je direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu.