"Država mora protiv ekstremizma"

To je ocenjeno na skupu "Otpor ekstremizmu", uz napomenu da bi država trebalo više da se angažuje.

Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović rekao je da smo svedoci zabrinjavajućeg i visokog stepena nasilja u svim delovima društva, što ima drastične posledice, a kao cilj negiranje ljudskih prava.

On je najavio da bi u decembru u parlamentu trebalo da bude usvojena dekleracija protiv nasilja i govora mržnje.

"Netolerancija, diskriminacija i mržnja prema drugim narodima i onima koji su po nečemu drugačiji su, nažalost, i dalje izraženi", rekao je Omerović na skupu održanom u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava.

Kao primere ekstremizma i kršenja ljudskih prava, Omerović je naveo pravljenje spiskova nepodobnih, paljenje zastave Vojvodine, pretnje ljudima drugačije seksualne orijentacije, upade na studentske tribine...

Ističući da ekstremizam postoji u svim grupama, a da su mu najpodložniji mladi, Omerović je naglasio da je ekstremizam društveno zlo i opasnost po društvo i da postoji bliska veza između ekstremizma i nacionalizma.

Podsetio je da je parlament usvojio izmene Krivičnog zakonika kojim se kažnjavaju državljani Srbije koji odlaze na ratišta u druge zemlje. Tim izmenama se i delo počinjeno iz mržnje tretira kao otežavajuća okolnost.

"Duboko se mora razvijati svest pojedinaca o pogubnim posledicama svakog ekstremizma", podvukao je Omerović i dodao da država mora da učini sve da obezbedi adekvatnu reakciju protiv te pojave - ne samo kroz represivne mere, već kroz razvoj tolerantnijeg društva.

Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko tvrdi da u Srbiji postoji "deficit pravne države", jer "institucije pravne države i dalje ne funkcionišu".

"Jačanju ekstremnih desničarskih organizacija doprinosi i to što vlast izbegava da ih označi kao pretnju ustavnom poretku. Stavljanje znaka jednakosti između desničarskog ekstremizma i borbe za ljudska prava neminovno vodi, ne samo ka jačanju desničarskih organizacija, već i ka stvaranju atmosfere linča i progona svih koji se desnim ekstremistima javno suprostavljaju", smatra Biserko.

Biserko tvrdi i da predstavnici države, "pod pritiskom EU i određenih NVO", desničarske organizacije označavaju kao irelevantne i "banalizuju problem desničarskog ekstremizma".

Ona je rekla i da "država ne percipira desničarski ekstremizam kao pretnju", iako je taj vid delovanja orijentisan na negiranje osnovnih temelja demokratske države.

Kako je ocenila, problem desnog ekstremizma ne može se rešiti bez sveobuhvatnih i preventivnih mera države, pre svega u oblasti obrazovanja, medijima, državnim institucijama...

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić tvrdi da ne prođe ni dan, a da se u javnosti ne čuju primeri nasilja, mržnje, pretnji onima koji se po nečemu razlikuju.

U tom kontekstu, Petrušićeva je navela napade na lokale čiji su vlasnici Albanci, pozive na linč Žena u crnom, prebijanje nemačkog državljanina...

Prema njenim rečima, iz dana u dan stiže sve više pritužbi na diskriminaciju što pokazuje da i dalje u društvu "ne vlada sila zakona, već zakon sile".

"Država i društvo treba da stvore pravni i politički ambijent da pravda bude dostupna za sve", rekla je Petrušićeva i dodala da odgovornost za položaj manjine, zapravo snosi većina.Ona je rekla i da se mora prevazići "autoritarni mentalitet" i "demontirati kulturna matrica po kojoj većini može biti bolje samo ako je manjini gore".