Ko preprodaje pomoć za poplavljenje

Roba iz humanitarne pomoći ponovo se može videti na novosadskim pijacama i u prodavnicama.

Zloupotreba ili borba za preživljavanje. Sistemski propust države ili domišljatost trgovaca. Pitanja koja čekaju odgovor. U međuvremenu, roba iz humanitarne pomoći pronalazi svoje mesto na tržištu.

Ukoliko primetite da na policama u prodavnicama ili tezgama na pijacama se prodaje roba koja na svojoj ambalaži ima oznaku H, budite sigurni da ta roba potiče iz humanitarne pomoći. Postavlja se pitanje kojim kanalima je ova roba stigla do prodavaca.

Nije reč o pojedinačnim slučajevima, već organizovanoj akciji, tvrde u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine. Kažu da ova pojava ukazuje na bahatost trgovaca i nedostatak inspekcijskog nadzora.

„Ono što je poražavajuće za sve nas, za potrošače, za građane, koji su učestvovali u humanitarnoj pomoći, vi sad na pijaci, u nekim drugim prodavnicama otkupljujete ono što ste nekome poklonili i to je ono što je najružnije u svemu ovome”, navodi Goran Papović iz Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine.

Poplavljenima su među prvima u pomoć pritekle nevladine organizacije. Većina je pomoć dopremala direktno do korisnika, da bi bili sigurni da odlazi u prave ruke. Šta se dalje sa tom robom dešavalo, nisu mogli da znaju.

“Mislim da bi mi kao organizacija bili jako srećni da postoji neki sistem, neka kontrola, da postoji način na koji ćemo raditi, i da ovakve rizike izbegnemo. Ni mi se ne osećamo prijatno kad nam vi dođete danas i kad nam postavite ovako neko pitanje, jer kažem cilj nam je da pomognemo ljudima, dakle ne možemo zbog ovakvih problema koji se dese da kažemo da nećemo više u ovakvim akcijama da učestvujemo, dakle učestvovaćemo“, ističe Tijana Malbaša iz Novosadskog humanitarnog centra

Za ovakve prekršaje propisane su kazne od 300.000 do dva miliona dinara. Poreklo robe lako je utvrditi, proverom ulaza i izlaza. Goran Papović je uveren da za većinu ove robe trgovci ne bi imali papire.