B92 u UKR: Borba i sa birokratijom

Borci 41. dobrovoljačkog bataljona teritorijalne odbrane Černigovske oblasti – oblasti iz koje je procentualno najviše doborovoljaca i mobilisanih, vreme predaha od borbi na istoku koriste boreći se sa birokratijom za beneficije koje im je država obećala. Iz Ukrajine izveštava Aleksandra Godfroa.

Borci 41. dobrovoljačkog bataljona teritorijalne odbrane Černigova proveli su 107 dana boreći se u Donjeckoj oblasti. Iako se bataljon zove dobrovoljački većinu čine moblisani muškarci Černigovske oblasti, oblasti koja se graniči sa Rusijom. Formirani kao teritorijalna odbrana poslati su u Donjecku oblast kada je postalo jasno da redovna armija gubi pred pobunjenicima.

"Imamo i ranjene koji se sada oporavljaju u vojnim bolnicama, ima i onih koji su postali pomalno neuravnoteženi i oni su na oporavku. I poginulih ima iz našeg bataljona. Ovde sada pokušavamo da se vratimo normalnom životu i uhvatimo korak sa porodičnim pitanjima – ko popravlja krov, ko dograđuje zid. Prethodnom normalnom životu se verovatno niko neće vratiti- pogled na svet se promenio. A i svet se promenio", kaže Albert Čereško.

Mobilisanima je država obećala nižu cenu za komunalije, besplatnu zdravstvenu zaštitu i besplatnu gradsku zemlju. Po povratku se ispostavilo da sa zemljom neće ići tako lako te da se treba boriti sa lokalnom birokratijom koja je predložila pašnjak koji seljaci već koriste te su se poslednji pobunili.

"Prepreka je korupcija. Korumpirana policija je predavala zgrade pobunjenicima iako je imala i oružje i punomoćja-korpucija u vojsci je učinila da se na početku vojska nije snašla. To se u međuvremenu menja, ali je korupcija ostala u birokratiji kakva je bila i pre. Ali mi imamo pravo po zakonu i borićemo se za njega", tvrdi Aleksandar Ševčenko.

Na većini su nemačke uniforme i oprema jer, kažu, uniforme koje im je dala vojska nisu izdržale ni mesec dana. Nove su neki kupili sami, a nekima su poklonili građani- po ukrajini se naime skuplja novac i pomoć za ukrajinske oružane sile na istoku. Bataljon je rešio da zauzvrat i sam pomogne maloj školi 140 kilometra od grada u selu jednog od njih.

Cveće, crteži i pisma i mala priredba razmenjeni za udžbenike i razgovor. Kako je na frontu, šta im sprema kuvar, da li izvlače ranjene ili ih ostavljaju, da li imaju amajlije, šta sve imaju od oružja, kako ih dočekuju – zanima decu. Škola ima 70 đaka u 11 razreda i nema novca ni sve prozore da promeni ni za samostalno grejanje.

"Svaki sat van fronta je njima važan, a našli su vremena da dođu kod donesu udžbenike i podele svoja iskustva sa decom. Država od njih treba da uči i da na njih ne zaboravlja i da ne zaboravlja decu jer su oni budućnost. Ali valjda je suviše zauzeta građenjem zida", rekla je učiteljica Svetlana Nakonječnaja, učiteljica osnovne škole u Pokošicku.

Bataljon se uskoro vraća na Istok - skoro svi su dobili pozive – nekima su poruke stizale na putu do škole. Jer, primirje postoji na papiru. U realnosti nema dana bez njegovog de fakto kršenja sa obe strane i incidenata.