Većina neutralna prema azilantima

Oko 57 odsto građana Srbije ima potpuno neutralan stav prema tražiocima azila u zemlji, ali je dva puta više njih, 26 odsto, sa negativnim u odnosu na one sa pozitivnim stavom (12 odsto) prema toj grupi, pokazalo je danas predstavljeno istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID).

Programski direktor CeSID-a Đorđe Vuković je na predstavljanju rezultata istraživanja ukazao da u Srbiji 88 odsto građana nikad nije imalo kontakt sa tražiocima azila, osam odsto ih je videlo "u prolazu", a samo je četiri odsto anketiranih imalo prilike da neko vreme provede sa njima.

Istraživanje koje je urađeno za Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR), sprovedeno je između 4. i 15. septembra na uzorku od 600 punoletnih građana Srbije, sa posebnim poduzorcima od po 100 ispitanika za Loznicu (Banja Koviljača), Sjenicu, Lajkovac (Bogovađa) i Obrenovac gde su smešteni tražioci azila.

Gotovo 80 odsto ispitanika je u stanju da navede koji su razlozi zbog kojih tražioci azila napuštaju domovinu, a njih oko 50 odsto je uvereno da je ključni motiv njihovog izbeglištva briga za vlastitu sigurnost i sigurnost njima najbližih ljudi.

Osnovna asocijacija na reč tražilac azila/azilant kod jedne petine građana (21 odsto) budi saosećanje i svest da je reč o ljudima u nevolji i kojima je neophodna pomoć.

I pored dela ispitanika sa krajnje negativnim osećanjima prema toj grupi ljudi, postoji svest da je Srbija isključivo usputna stanica.

Više od dve petine ispitanika (44 odsto) uvereno je da su zemlje EU pravi cilj tražilaca azila, samo 18 odsto veruje da će ti ljudi ostati u Srbiji ako ne uspeju da ostvare primarni cilj.

Kako se ukazuje, odluka azilanata da Srbiju vide kao usputnu stanicu ne treba da čudi zato što i sami građani Srbije pokazuju veoma visok migracioni potencijal pošto čak 51 odsto isptanika smatra da ova država nije privlačno mesto za život, a isto toliko razmišlja i o njenom napuštanju.

Tražioci azila su naišli na najtopliji prijem u Sjenici dok su u drugim naseljima gde se nalaze prihvatni centri građani prema njima pokazali znatno više opreza i uzdržanosti.

Oko 44 odsto građana tvrdi da država tražiocima azila pruža i obezbeđuje pomoć i zaštitu koja je u skladu sa njenim mogućnostima, a ispitanici iz naselja koja gravitiraju ka centrima za smeštaj, smatraju da su uslovi u kojima borave tražioci azila sasvim zadovoljavajući, pa čak i dobri.

Kada je reč o nužnosti otvaranja novih centara za azil, samo u Sjenici i na opštem uzorku u Srbiji veći je broj građana koji bi to podržali.

Za građane Srbije, najveću brigu zbog otvaranja prihvatnih centara predstavlja strah za ličnu i porodičnu bezbednost (25 odsto), potom kriminal (10 odsto) i drugačiji kulturni obrazac i navike (80 odsto).

Bezbednost je ubedljivo najveći problem za Obrenovčane (49 odsto), dok se u Bogovađi plaše bolesti i širenja zaraze.

Oko 36 odsto građana misli da tražioci azila u Srbiji nisu ugroženi, a među dve petine onih koji imaju suprotan stav, 17 odsto smatra da državni organi nisu zainteresovani da im pomognu.

Dušan Aralica iz službe za zaštitu izbeglica UNHCR u Srbiji rekao je da je u Srbiji do kraja septembra registrovano 8.700 tražilaca azila, ali da se u jednom trenutku u zemlji može naći između 300 i 500 tražilaca azila, odnosno koliko ima smeštajnih mogućnosti.

Sonja Tošković iz Beogradskog centra za ljudska prava najavila je za decembar regionalni skup i prvi regionalni izveštaj o sistemu azila.