Osuđenici će pošumljavati Srbiju

Osuđenici iz zavoda za izvršenje krivičnih sankcija zasadiće 3. novembra prve sadnice na Mačkovom kamenu i Vučevu, čime će početi projekat "Jedno drvo za jednog ratnika", u znak sećanja na žrtve Prvog svetskog rata.

"Ministarstvo pravde prvi put izvodi zatvorenike na otvoreni prostor da rade u opštem, javnom interesu", izjavio je direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Milan Stevović.

Ističući da će "uprava, kompletan zatvorski sistem i sistem alternativnih sankcija imati zajednički cilj da se u društveno koristan rad što više uključe zatvorenici, kao i lica koja su dobila alternativne sankcije po pravosnažnim odlukama suda", on je dodao da se time nastavlja primena dobre prakse Evropske unije.

"Ovo što radimo je samo realizacija i unapredjenje onoga što smo dogovorili na svim značajnim evropskim mestima, a to je da lica u zavodima imaju veće radno angažovanje", rekao je Stevović.

On je rekao da će radovi početi sa 70 do 100 ljudi iz zatvora u Šapcu, koji će pošumljavati terene "odakle su krenule ratne operacije u Prvom svetskom ratu - na Mačkovom kamenu, Vučevu, Tekerišu".

Ocenjujući akciju kao "plemenitu", Stevović je dodao da će ona "imati veliku simboliku", pre svega kao trajno sećanje savremenika na one koji su u Velikom ratu dali živote za slobodu.

Zamenik direktora "Srbijašuma" Igor Braunović rekao je da će se raditi na površinama u sistemu gazdovanja ovog javnog preduzeća, imajući u vidu istorijski kontekst lokacija u vezu sa Prvim svetskim ratom.

On je istakao da je dogovor lako postignut jer su svi učesnici u tome našli korist i zadovoljstvo.

"Predvidjeno je da projekat traje četiri godine i da se proširi na čitavu Srbiju", izjavio je prodekan Šumarskog fakulteta Zdravko Popović, dodajući da će se "najpre primiti sadnice koje su posadjene sa puno ljubavi" i da se nada da će one "živeti najmanje 100 godina i podsećati buduće generacije na velike žrtve naših predaka".

Stevović je dodao da će biti uključeni zatvorenici koji se budu izjasnili da će raditi dobrovoljno i bez prinude i da za pošumljavanje neće biti potreban ni jedan dinar iz budžeta.

Alternativne sankcije primenjuju se u Srbiji od 2009, sa ciljem da se smanji broj zatvorenika i doprinese budžetskim uštedama.

Na ovaj vid izvršenja kazne mogu biti upućena lica kojima je zaprećena kazna do tri godine zatvora ili ona koja imaju neplaćene novčane kazne koje ne mogu ili ne žele da izmire.

U većini evropskih zemalja, više osoba je obuhvaćeno sistemom alternativnih sankcija nego što se nalazi u zatvorima, a Srbija bi sličan nivo trebalo dostigne do kraja 2016.