Blagojević: Biće novca za sve

On je, gostujući na RTS, istakao da je do sada uloženo više od 30 miliona evra u rekonstrukciju poplavljenih područja što obuhvata izgradnju infrastrukture i materijalnu pomoć, a dodao je i da će do kraja postupka biti potrošeno ukupno 40 miliona evra.

“Svakog dana dobijamo nove donacije i dobro je da one ne jenjavaju, a da se sa druge strane smanjuje broj rešenja koje treba izdati. Na kraju smo posla za isplate pomoći za ugrođene u majskim poplavama, a počinjemo za septembarske, prva rešenja za Kladovo su gotova, a za nekoliko dana će se krenuti sa isplatama“, rekao je Blagojević.

On je istakao da je neophodna zaštita obnovljenih područja.

“Kada govorimo o bezbednosti ljudi, oporavak objekata je apsolutni prioritet, a takođe moramo i da sisteme za zaštitu od poplava dovedemo u stanje u kom su bili pre majskih poplava, kako bi se investicije zaštitile“, rekao je Blagojević.

Takođe, naveo je da je za obnovu u oblasti vodoprivrede uloženo oko 600 miliona dinara, te da se na otklanjanju posledica poplava radi u 21 opštini u Srbiji.

“Vlada Japana je pomogla obnovu vodoprivrede, obaloutvrda, nasipa, brana, svega što štiti od poplava, u pet gradova, a zahvaljujući donacijama drugih zemalja koje su dogovorene na donatorskoj večeri, radiće se u još 15 opština“, objasnio je Blagojević.

Kako je istakao, do sada je materijalna pomoć upućena na adrese 15.224 domaćinstava.

“Kada se govori o nasipu kod Obrenovca, očekujemo donaciju iz Velike Britanije. Predlog projekta je podnet, čeka se da donator odobri. Vodoprivredno preduzeće iz Obrenovca je radilo koliko je moglo, uložilo je sva sredstva i resurse i otklonilo posledice poplave u prvom trenutku. U Obrenovac je do sada uloženo milijardu i po dinara, ta investicija mora da se zaštiti. Čekamo donaciju, videćemo dokle, trebalo je da donacija bude odobrena do kraja septembra“, rekao je Blagojević.

Direktor Kancelarije je istakao i nameru da materijalna pomoć bude upućena i oštećenima koji nisu bili obuhvaćenim prvobitnim planom.

“Radi se o ljudima koji žive u tuđim stanovima koji su pretrpeli štetu, a nisu imali pravo na nadoknadu kao vlasnici. Takođe, ni vlasnici nisu mogli da naplate štetu jer ne žive u tim objektima, već imaju drugo prebivalište. Uglavnom će se raditi o obnovi pokućstva, pošto se smatra da su je pokretna imovina u tim objektima vlasništvo zakupaca“, zaključio je Blagojević.