Koštunica: Odlučio sam, idem iz DSS

Koštunica je rekao da okretanje ka ideji "suverenizma" ne može da bude zamena za političku neutralnost, pa je to, prema njegovom mišljenju, suštinsko izneveravanje programa stranke.

"Nedavna Skupština DSS pokazala je da stranka, iz pragmatičnih i tobože taktičkih razloga želi da se okrene ideji 'suverenizma', koja u politici ima različita i neodređena značenja. Ona ne može biti zamena za političku neutralnost, jasno i odsečno srpsko stanovište i stav da Srbija, sarađujući sa svima, nipošto ne treba da bude član EU", rekao je Koštunica za agenciju Beta.

"Kako ovo smatram suštinskim izneveravanjem Programa, doneo sam odluku da napustim DSS. Želim na kraju da se zahvalim svim prijateljima koji su se borili za ideje na kojima je nastala i delovala Demokratska stranka Srbije", naveo je on.

Koštunica je dodao da je prošlo više od pola godine od kada je podneo ostavku na mesto predsednika DSS i povukao se iz političkog života.

Prema njegovim rečima, sve to vreme nije davao izjave medijima i jedino je odgovorio na pismo Izvršnog odbora DSS u kom je podsetio na nekoliko rukovodećih načela stranke.

"Kroz sve pritiske, iskušenja i u najtežim okolnostima, građeni su demokratski i nacionalni identitet stranke i njena državotvorna politika. Najjači izraz i simbol te politike danas je ideja političke neutralnosti", dodao je Koštunica.

Prema njegovim rečima, to je ideja čiju vrednost potvrđuju sve učestalija upozorenja i pretnje iz EU i vodećih zapadnih ambasada u Beogradu da Srbija ne može da bude neutralna već da mora nastaviti da dokazuje svoju pripadnost i bezrezervnu lojalnost tzv. evroatlantskoj zajednici, i to na svoju štetu.

Koštunica je zaključio da je zbog napuštanja te ideje na izbornoj skupštini DSS i on odlučio da napusti stranku.

Na skupštini DSS je za predsednicu izabrana Sanda Rašković Ivić koja je ubedljivo pobedila protivkandidata Miloša Aligrudića.

Novoizabrana predsednica Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić poručila je danas da joj je žao što je Vojislav Koštunica napustio DS S ali i ocenila da je izneverio članstvo, jer je stranku napustio kada je najteže.

Sanda Rašković Ivić je danas, gostujući u Kažiprstu TV B92, rekla da je Koštunica utemeljio poltiku DSS, da bi joj značila njegova podrška, ali da će se ona više okrenuti radu na terenu. Šta je rekla o politici DSS koju će ona voditi, saradnji sa drugim strankama i pojedincima koje želi da okupi u nacionalnom bloku, saradnji sa SNS-om u Beogradu i protivljenju projektu "Beograd na vodi", čitajte OVDE.

Od proterivanja sa Pravnog do DSS-a

Neopozivu ostavku na čelno mesto u stranci Kostunica je podneo 19. marta ove godine, posle izbornog neuspeha, ali je ostao njen član.

Na čelu Demokratske stranke Srbije nalazio se od njenog formiranja pre 22 godine (1992.).

U politički život Koštunica je ušao aktivnom podrškom profesoru Mihailu Đuriću u vreme polemika o novim ustavnim rešenjima na Pravnom fakultetu, kada se Đurić otvoreno suprotstavio Ustavu iz 1974.

Na tom fakultetu Koštunica je bio asistent od 1970. do 1974. kada je izbačen, da bi se potom zaposlio u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju kao viši naučni saradnik i izvesno vreme direktor instituta.

Zajedno s Kostom Čavoškim 1983. godine objavio je knjigu "Stranački pluralizam ili monizam", koja je izazvala velike polemike, zbog manje više otvorenog zagovaranja parlamentarizma, i umalo nije zabranjena.

Bio je među osnivačima obnovljene Demokratske stranke, 1989. godine, a početkom naredne godine na osnivačkom skupu DS Koštunica je izabran za potpredsednika DS.

Pošto jača struja u stranci nije prihvatila priključenje Demokratskom pokretu Srbije (DEPOS), leta 1992, sa grupom istiomišljenika 26. jula osnovao je Demokratsku stranku Srbije (DSS) i od tada je bio njen predsednik.

Za poslanika u Skupštini Srbije biran je 1990. i 1993. godine. Bio je poslanik Skupštine Srbije od 1990. do 1997, a parlamentarne izbore 1997. njegova stranka je bojkovala.

Vrhunac političke karijere Vojislava Koštunice bila je pobeda na izborima 2000. godine, kada je kao kandidat DOS-a 24. septembra 2000. pobedio Slobodana Milošević i postao predsednik SRJ.

Na mestu predsednika SRJ nalazio se od 7. oktobra 2000. do februara 2003.

Nakon vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji održanih decembra 2003, postao je predsednik vlade Srbije 3. marta 2004. Predsednik vlade bio je i od 15. maja 2007. do marta 2008. kada je predložio raspuštanje skupštione i raspisivanje vanrednih izbora, posle kojih je njegova stranka prešla u opoziciju.

Na vanrednim skupštinskim izborima, 16. marta 2014, D S S je osvojila 4,24 odsto glasova i prvi put u istoriji nije prešla cenzus.

Stranka je ostala bez polanika u parlemantu, a nekoliko dana kasnije, 19. marta, Koštunica je najavio da odstupa s liderske pozicije, ali i da se povlači iz aktivnog bavljena politikom.

Današnje napuštanje stranke, čiji je bio osnovac i dugogodišnji lider, definitivni je odlazak Koštunice iz političkog života Srbije.

Vuković: Odluka iznenađenje, loše za stranku

Izlazak Vojislava Koštunice iz Demokratske stranke Srbije predstavlja iznenađenje, izjavio je programski direktor Cesida đorde Vuković dodajući da takva odluka, barem u ovo trenutku, negativno utiče na samu političku stranku kojoj je pripadao.

''Moram priznati da je to donekle iznenađenje. Nisam očekivao takav sled događaja'', rekao je Tanjugu Vuković.

Navodeći da ne zna da li je takva odluka uperena protiv nove predsednice DSS Sande Rašković Ivić, on je ocenio da u svakom slučaju posledice te odluke jesu takve.

''Možemo reći da Koštuničina odluka na određeni način, barem u ovo trenutku, utiče prilično negativno na samu političku stranku kojoj nekada pripadao'', rekao je Vuković, navodeći da eventualni razlog može biti to što mu naslednik načelu stranke nije po volji ili što nije hteo da se svrsta ni na jednu od mogućih strana koje su uzele prevagu u stranci.

On je naveo i da mu nije jasna ocena Koštunice da se stranka promenila sa stanovišta nekih ključnih politika u periodu dok on nije bio predsednik stranke.

"U svakom slučaju, njegova je odluka veoma čudna", zaključio je Vuković, koji izbor Rašković Ivić za lidera stranke vidi kao pokušaj da se stabilizuje deo opozicije na desnici i da se tu napravi pokret koji će okupiti druge političke opcije.

''Videćemo kako će stvari teći. Ako se ne varam imamo u najavi ozbiljnu priču o tome da će DSS sa novom predsednicom ići u nekakve tipove koalicije i saradnju sa Dverima i još jednim brojem civilno društvenih organizacija i eventualno nekim strankama koje će se možda prikloniti tom novom pokretu. To je jedan model grupisanja opozicije koji može da dovede do značajnih promena u političkoj sferi'', zaključio je Vuković.

"Koštunica zadao ozbiljan udarac novom rukovodstvu"

Odluka Vojislava Koštunice da napusti Demoktratsku stranku Srbije je prilično iznenadjujuća i predstavlja ozbiljan udarac za novo rukovodstvo stranke, izjavio je danas politički analitičar Djordje Vukadinović.

"Koštuničino obrazloženje da se povlači iz stranke jer je ona na izbornoj skupštini napustila ideju politicke neutralnosti i zamenila je idejom suverenizma ne deluje previše uverljivo jer se ove dve ideje suštinski preklapaju i dopunjuju", rekao je Vukadinović Tanjugu.

U ovom slučaju presudnije je bilo, navodi sagovornik, to što je na poslednjoj stranačkoj skupštini, "poražena opcija koju je, Koštunica, sad se to jasno vidi, otvoreno podržavao".

"Ovaj Košuničin gest jeste iznenadjujući i pomalo nekorektan prema stranačkim kolegama, ali bi moje iznenadjenje bilo još veće da nešto slično nismo videli pred poslednje izbore kada je Boris Tadić napustio Demoktratsku stranku", zaključio je Vukadinović.

"Još jedan loš odlazak iz politike"

Odlazak Vojislava Koštunice iz Demokratske stranke Srbije predstavlja medijsko-politički alibi i potvrdu da nije bio distanciran i neutralan u odnosu na rivalitete unutar stranke, izjavio je za Tanjug politički analitičar Dejan Vuk Stanković.

Prema njegovim rečima odlazak Koštunice iz DSS je očekivan, a ideološki razlozi zbog kojih je to navodno učinio više su svojevrsna racionalizacija napuštanja stranke, a ne pokazatelj da se u DSS dogodila stvarna politička i ideološka promena.

"Ti ideološki razlozi su više racionalizacija njegovog negativnog stava prema Sandi Rašković Ivić kao kadrovskom rešenju, jer je ona potencirala barem dve tačke programa DSS, poput neulaska u NATO i skepticizam prema ideji ulaska Srbije u EU, što je kompatibilno sa političkim stavom DSS iz prošlosti", ocenio je Vuk Stanković.

On je istakao i da je Koštunica ovim propustio priliku da bude retka figura u srpskoj politici koja je znala kako da ode sa političke scene.

"Iz DSS nije trebalo da ode, već je trebalo, ako ništa drugo, bar da pruži moralnu podršku za novi početak stranke koja je, u osnovi, prihvatila principe neulaska u NATO i skepse prema EU", zaključio je Vuk Stanković.

I Milovan Milošević napustio DSS

Predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke Srbije (DSS) Milovan Milošević napustio je tu stranku, nakon što je to ranije danas učinio i osnivač i dugogodišnji lider Vojislav Koštunica.

"Težnja da se promeni sve što je Vojislav Koštunica stvorio pod izgovorom 'promene', dovela je do toga da nijedan osnivač stranke ne bude izabran u Glavni odbor, da se promeni Statut u celosti, i naravno politika", naveo je Milošević u saopštenju dostavljenom medijima.

On smatra da je DSS isčlanjenjem Vojislava Koštunice ostala bez političke izvorne ideje i politike neutralnosti i da je veliki uticaj spoljnih vanstranačkih faktora bio, kako je naveo, presudan za uništenje politike stranke.

"Poslednja skupština stranke je dokaz tome", naveo je Milošević.

On je dodao da je period posle parlamentarnih izbora sa "sumnjivim ishodom" bio najteži od osnivanja za DSS.

Navodeći da se, kao još aktuelni predsednik Izvršnog odbora stranke, isčlanjuje iz DSS, Milošević je zahvalio stranačkoj organizaciji na čijem je čelu bio.