Izveštaj EK: I plusevi i minusi

Izveštaj na engleskom je objavljen i na sajtu europa.eu na ovom linku.

U izveštaju Evropske komisije stoji da se srpska vlada još "mora dalje usredsrediti na ono ključno, a to je posebno vladavina prava, uključujući slobodu izražavanja, reformu državne uprave, uporedo s dobrim ekonomskim upravljanjem".

U "ključnim nalazima", sažetku izveštaja podvlači se da je pokretanje pregovora o članstvu Srbije i EU u januaru ove godine bilo "novi ugaoni kamen u težnji Srbije da se priključi EU", što je kao svoj cilj potvrdila i nova vlada u Beogradu.

"Ekonomske i strukturne reforme su počele dok su u maju katastrofalne poplave pogoršale budžetsku situaciju" u Srbiji, dodaje se u ovom dokumentu EK i kaže da budžetski deficit "mora biti sređen kao prvenstveni zadatak". "Ključno je", kako je naglašeno, "i da Srbija nastavi da ispunjava date obaveze o regionalnoj saradnji i normalizaciji odnosa s Kosovom kroz stalnu primenu u dobroj veri svih dogovora sklopljenih u dijalogu, tako da pregovori o članstvu nastave da glatko teku".

Komisija u Briselu ukazuje na to da su srpske vlasti stvorile mehanizme da se u pregovore o članstvu s EU uključe i građansko društvo i parlament.

Takođe su uložile napore za poboljšanje i efikasnost državne uprave i finansijskog rukovođenja, "uz novu strategiju i zakone koji omogućavaju povlačenje države iz vlasništva u medijima".

Takođe, EK naglašava da je u Srbiji nužno primeniti reforme, uz ustavne promene koje će predstavljati bitan napredak u pregovorima o članstvu, uz jačanje nezavisnih regulatornih tela.

Reforma pravosuđa i bitka protiv korupcije su "u ranoj fazi i nužno da budu pojačane strogim nadzorom i mehanizmima za njihovo usaglašavanje", ističe izvršno telo EU.

U izveštaju se podvlači da je Srbija nastavila da igra pozitivnu ulogu u regionalnoj saradnji i normalizaciji odnosa s Kosovom uz predanost u primeni Sporazuma Beograd-Priština i dogovora u dijalogu.

"Ali", kako je navedeno, "bez obzira na prevremene izbore na obe strane, Srbija mora nastaviti da postiže rezultate u normalizaciji odnosa s Kosovom kroz stalno sprovođenje u dobroj vezi svih dogovora, tako da pregovori o članstvu (s EU) nastave da glatko teku".

Jedan upućeni zvaničnik EU je novinarima objasnio da pre svega Nemačka traži da Srbija opipljivo sprovodi dogovore s Prištinom da bi se otvorilo poglavlje 35 pregovora o članstvu s EU, što je povezano i s otvaranjem ključnih poglavlja 23 i 24 o vladavini prava i temeljnim slobodama.

U poglavlju 35 će se pregovarati i o normalizaciji odnosa s Kosovom, a na opasku da je teško da Srbija napreduje u normalizaciji ako ne postoji vlada u Prištini, rečeno je da se mogu rešavati konkretna pitanja mosta u Kosovskoj Mitrovici, energetike, ilegalnih prelaza i drugog. Evropska komisija takođe ukazuje na rast srpske privrede od 2,5 odsto u 2013, ali i stagnaciju zbog pada domaće tražnje i ukazuje na to da je jedino izvoz nastavio da raste.

Nezaposlenost je dostigla stopu od 20 odsto radno sposobnog stanovništva, a "Srbija ima veliki budžetski deficit, dok ekonomiju remeti i dalje veliki udeo nenaplativih kredita, poplave su dodatno pogoršale ekonomsku situaciju".

"Srbija je pokrenula ozbiljan program ekonomskih reformi usvajajući nove zakone o tržištu rada, privatizaciji i stečaju, platama i penzijama", navodi se u izveštaju EK.

Podvlači se da su "bitni napori i dalje nužni", kako se napominje, "da se uhvati u koštac s velikim budžetskim deficitom tako što će se u prihvatljive razmere svesti izdaci države, uspostaviti budžetska disciplina i poboljšati ubiranje poreza".

"Moraju se sprovesti i široke strukturne reforme, obrazovni sistem učiniti delotvornijim", navodi EK.

"Napredak je nužan u privatizaciji i preustrojstvu preduzeća u državnom vlasništvu, da se svedu na razumnu meru državne subvencije i poboljšaju uslovi poslovanj.a.

Izvršno telo EU naglašava da se srpsko zakonodavstvo mora usklađivati s propisima EU uporedo s pregovorima o članstvu, "što obuhvata sektor energije, uključujući gasovod Južni tok, prirodnu sredinu, klimatske promene, državne subvencije, zdravstvo i socijalnu zaštitu i politiku azila".

"U spoljnoj i bezbednosnoj politici Srbija takođe mora postepeno usaglašavati svoje politike i stavove s politikom EU, u razdoblju do ulaska u članstvo", navodi se u ključnim nalazima Izveštaja Evropske komisije.