"Ukrajina - povratak u Hladni rat"

Rešavanje krize u Ukrajini zavisiće od bitke koja se vodi u Moskvi između "tvrdokornih" i onih koji smatraju da treba ostati na onome što se postiglo, jedna je od mnogobrojnih konstatacija koje su iznete na izuzetno posećenoj sesiji pod nazivom: "Da li će ishod ukrajinske krize odrediti novi put za Evropu i šire".

Cilj Evrope mora da bude sprečavanje bilo kakve eskalacije krize u smislu vojne intervencije, pošto je rizik veliki jer trgovinski rat može da preraste u sukob mnogo širih razmera, jedna je od poruka učesnika.

Oni su ocenili da u svetu sada vlada atmosfera Hladnog rata u kojoj se oseća rivalstvo Rusije i SAD, a na pitanje koga treba kriviti za krizu u Ukrajini, većina je odgovorila da su krivi svi: agresivni Zapad, autoritarna Rusija i korumpirana Ukrajina.

Prema međunarodnom principu, naveli su, Rusija je prekršila teritorijalni integritet Ukrajine, ali to nije početak priče, već element "začaranog kruga" koji je ranije otpočet.

Neki od učesnika su postavili pitanje i, ako se Ukrajina bori protiv korupcije, zašto je onda izabrala "kralja korupcije" za predsednika.

Jedan od zaključaka je bio i da u ovom novom Hladnom ratu nema ideologije, već samo geopolitičke interpretacije, s tim da bi iz ovog sukoba mogle da izrode nove ideologije.

Učesnici su, takođe, naveli da je čudno što se Zapad konfrontira sa Rusijom, a istovremeno sa njom sarađuje u rešavanju drugih problema u svetu.

Tokom debate bilo je reči i o tome da se u Ukrajini primenjuje hrvatski model.

Uz primedbu da se NATO vraća na "hladnu misiju" i da je prisutniji na Baltiku, na sesiji je, takođe, postavljeno pitanje sposobnosti NATO da se suoči sa Rusijom i savlada pretnju.

Konstatovano je i da, ako ekstremistička grupa Islamska država nastavi da ubija Amerikance i počne da ubija i Ruse, SAD i Rusija će shvatiti da imaju zajedničkog neprijatelja i brzo će zaboraviti na Ukrajinu.

Postavljeno je i pitanje zašto bi EU sledila SAD u svemu što preduzimaju protiv Rusije, a što nije u interesu Evrope, zbog čega ima "dvostruku štetu".

Na sesiji su učestvovali predsednik veća italijanskog Ustavnog suda Franko Fratini, profesor i zamenik direktora Programa za centralnu i Jugoistočnu Evropu Centra "Džordž K. Maršal" Valbona Zeneli, profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu Žarko Puhovski i viši saradnik na Evropskom institutu Londonske škole za ekonomiju i političke nauke Dimitar Bečev, a moderator je bio Dejan Anastasijević, dopisnik TANJUG-a iz Brisela.